Kada razmišljamo o vežbanju, obično brojimo pređene kilometre, korake ili ponavljanja sa tegovima. Ravnotežu ređe proveravamo. Primetimo je kada se zaljuljamo dok obuvamo pantalone ili kada nam naglo okretanje postane nesigurno.
Upravo takve sposobnosti bile su deo istraživanja objavljenog 10. avgusta u časopisu JAMA Network Open. Naučnici su pratili 13.423 osobe stare najmanje 65 godina i uporedili rezultate testova fizičke sposobnosti sa smrtnošću tokom približno sedam godina.
Šta su istraživači proveravali
Učesnici su, između ostalog, ustajali sa stolice, koračali u mestu i stajali na jednoj nozi. Jedan test podrazumevao je ustajanje, hodanje oko oznake udaljene približno 2,4 metra, povratak i ponovno sedanje.
Bolji rezultati bili su povezani sa nižom smrtnošću tokom praćenja. Posebno su se izdvojili ravnoteža i okretnost, zatim snaga donjeg dela tela i kardiorespiratorna kondicija.
Test ne govori koliko ćete živeti
Ovi rezultati ne znače da stajanje na jednoj nozi može da predvidi nečiji životni vek. Istraživanje je pokazalo povezanost, a ne dokaz da bolji rezultat na testu sam po sebi produžava život.
Fizička sposobnost procenjena je samo jednom. Ljudi sa boljom ravnotežom mogli su ujedno da budu boljeg opšteg zdravlja, što takođe utiče na rezultate, upozorava Harvard Health.
Ravnoteži treba posvetiti vreme
Fizioterapeutkinja Kristina Danli iz bolnice Brigham and Women’s ukazuje da ljudi često počnu da razmišljaju o ravnoteži tek kada primete nestabilnost ili dožive pad.
Za njeno vežbanje mogu da posluže jednostavni pokreti, poput blagoga prebacivanja težine sa jedne noge na drugu uz čvrst oslonac. Među aktivnostima koje Harvard Health izdvaja su i tai či, ples i joga.
Osobama koje već imaju teškoće sa ravnotežom preporučuje se da najpre potraže procenu fizioterapeuta. Vežbe koje uključuju stajanje na jednoj nozi treba raditi uz stabilnu stolicu ili kuhinjski pult, kako bi oslonac bio nadohvat ruke.
