Šetnja je dobila novo ime i nekoliko dodatnih uputstava. Pod nazivom „limfno hodanje“ na društvenim mrežama promoviše se način kretanja koji bi trebalo da podstakne protok limfe, a neretko ga prate i obećanja o „detoksikaciji“ organizma.
Iza tog naziva, međutim, nema sasvim nove vežbe. Reč je o hodanju tokom kojeg se više pažnje posvećuje disanju, položaju tela i pokretima ruku. Pitanje je koliko ti dodaci menjaju učinak šetnje.
Šta je limfno hodanje?
Kod ove tehnike preporučuju se sporije, dublje disanje dijafragmom, slobodniji zamasi rukama i uspravno držanje. Disanje se često usklađuje sa koracima, bez forsiranja tempa.
Objašnjenje zbog kojeg je tehnika privukla pažnju povezano je sa načinom rada limfnog sistema. On pomaže vraćanju viška tečnosti iz tkiva u krvotok i učestvuje u odbrani organizma.
Za razliku od krvotoka, nema centralnu pumpu poput srca. Pokreti okolnih mišića pomažu kretanju limfe kroz limfne sudove, zbog čega je fizička aktivnost važna za ovaj proces. To se događa i kada hodate bez posebne tehnike, objašnjava britanska Nacionalna zdravstvena služba, NHS.
Da li drugačije disanje donosi veću korist?
Dijafragmalno disanje menja pritisak u grudnom košu i stomaku, što može doprineti kretanju limfne tečnosti. Pokreti ruku dodatno uključuju mišiće gornjeg dela tela.
Ipak, objašnjenje kako neki pokret deluje na telo nije isto što i dokaz da cela tehnika daje bolje rezultate.
U tekstu portala Verywell Health, fizioterapeutkinja i terapeutkinja za limfedem Keli Šturm navodi da nema direktnih uporednih istraživanja koja pokazuju da limfno hodanje nadmašuje običnu šetnju. Koristi pojedinih elemenata, poput kretanja i disanja, ne potvrđuju automatski sve tvrdnje koje prate ovaj trend.
Zato obećanje da ćete određenim hodanjem „očistiti organizam“ treba posmatrati oprezno. Podsticanje kretanja limfe ne dokazuje takav efekat, niti novu tehniku čini neophodnom za zdravu osobu.
Koliko šetnje nam je potrebno?
Mnogo je važnije koliko se redovno krećemo nego kako smo nazvali svoju šetnju. Fizička aktivnost doprinosi zdravlju srca, boljem raspoloženju i smanjenju rizika od brojnih hroničnih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija odraslima preporučuje 150 do 300 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, ili odgovarajuću količinu intenzivnije aktivnosti. Uz to se preporučuju vežbe snage za glavne mišićne grupe najmanje dva dana nedeljno.
Navedeni minuti odnose se na određeni intenzitet aktivnosti, pa ne treba svaku laganu šetnju automatski računati kao umereno vežbanje.
Ako vam obraćanje pažnje na disanje i pokrete ruku prija, možete ga uključiti u hodanje. Ako zbog brojanja koraka i usklađivanja udaha šetnja postaje naporna obaveza, nema dokazane prednosti zbog koje biste morali da menjate svoju rutinu.
Kod limfedema hodanje je deo terapije
Poseban pristup potreban je osobama sa limfedemom, odnosno otokom koji nastaje zbog otežanog oticanja limfne tečnosti.
Njima se fizička aktivnost prilagođava zdravstvenom stanju i mogućnostima. Prema NHS-u, kontrola limfedema može uključivati vežbe, odgovarajuću kompresiju, negu kože i specijalizovanu ručnu limfnu drenažu. Šetnja može biti deo tog plana, ali ga ne zamenjuje.
Ukoliko se pojavi nov otok, naročito uz bol, crvenilo ili toplinu kože, potrebno je potražiti medicinsku procenu umesto pokušaja da se problem reši hodanjem.
Za ljude koji već redovno šetaju, popularnost limfnog hodanja nije razlog da počnu ispočetka. Njihovi mišići već rade posao na kojem se zasniva i ovaj trend.
