Duži životni vek često se predstavlja kao jedan od najvećih uspeha savremene medicine i društva. Međutim, broj godina koje osoba provede na svetu ne govori u potpunosti i kakav je kvalitet tog života.
Važno pitanje zato nije samo koliko dugo živimo, već i koliko dugo možemo da se krećemo, radimo, brinemo o sebi i obavljamo svakodnevne aktivnosti bez ozbiljnih ograničenja.
Žene žive duže, ali muškarci veći deo života provode bez ograničenja
Prema podacima Eurostata, žene u Evropskoj uniji su 2023. godine u proseku imale očekivani životni vek od 84 godine. Kod muškaraca je prosečan životni vek iznosio 78,7 godina.
Kada se posmatraju samo godine bez ograničenja u svakodnevnim aktivnostima, razlika je mnogo manja. Žene su imale u proseku 63,3 zdrave godine života, a muškarci 62,8. To znači da je razlika između polova iznosila svega pola godine. Eurostat
Eurostat navodi da žene u proseku oko 75,4 odsto svog ukupnog životnog veka provode bez ograničenja u aktivnostima. Kod muškaraca taj udeo iznosi oko 79,8 odsto. Drugim rečima, žene žive duže, ali veći deo dodatnih godina češće provode sa određenim zdravstvenim ili funkcionalnim ograničenjima.
Šta zapravo znače „zdrave godine života“?
Izraz „zdrave godine života“ ne znači da je osoba tokom tog perioda potpuno oslobođena svih bolesti. Eurostat ovaj pokazatelj definiše kao očekivani broj godina koje osoba može da provede bez dugotrajnih ograničenja u uobičajenim svakodnevnim aktivnostima.
To može da se odnosi na mogućnost hodanja, obavljanja kućnih poslova, rada, brige o sebi ili učestvovanja u društvenom životu. Osoba može imati hroničnu bolest, ali i dalje biti funkcionalna i samostalna.
Sa druge strane, zdravstveni problem koji otežava svakodnevne aktivnosti može uticati na broj zdravih godina, čak i kada nije životno ugrožavajući.
Zato se ovaj podatak razlikuje od klasičnog očekivanog životnog veka. Jedan pokazuje koliko dugo ljudi u proseku žive, a drugi koliko godina mogu da očekuju bez značajnijih ograničenja.
Velike razlike među državama Evropske unije
Podaci Eurostata pokazuju da zdrave godine života nisu iste u svim članicama Evropske unije. Kod žena je 2023. godine najviša vrednost zabeležena na Malti, sa 71,1 godinom, dok su iza nje bile Bugarska sa 71 godinom i Italija sa 69,6 godina.
Najniži broj zdravih godina kod žena zabeležen je u Letoniji, 54,3 godine. Slede Danska sa 55,4 i Finska sa 55,9 godina.
Kod muškaraca je Malta takođe bila na prvom mestu sa 71,7 zdravih godina. Slede Italija sa 68,5 i Švedska sa 67,2 godine. Najniža vrednost zabeležena je u Letoniji, sa 51,2 godine. ec.europa.eu
Ove razlike ne zavise samo od zdravstvenog sistema. Na njih mogu uticati životne navike, prihodi, obrazovanje, uslovi rada, dostupnost preventive, kvalitet životne sredine i način na koji ljudi procenjuju sopstveno zdravlje.
Zašto je važno pratiti ovaj pokazatelj?
Broj zdravih godina života pomaže da se razume da li društvo ljudima samo produžava život ili im omogućava da duže ostanu aktivni i samostalni.
Ako prosečan životni vek raste, a broj godina bez ograničenja stagnira, to može značiti da se dodatne godine provode sa većim potrebama za lečenjem, pomoći i negom. Zbog toga se ovaj pokazatelj koristi prilikom planiranja zdravstvene zaštite, socijalnih usluga i politika namenjenih starijima.
Za pojedinca, podaci predstavljaju podsetnik da na zdravlje ne utiče samo broj godina, već i svakodnevno funkcionisanje. Redovno kretanje, uravnotežena ishrana, kvalitetan san, preventivni pregledi i pravovremeno lečenje mogu doprineti očuvanju samostalnosti u kasnijem životnom dobu.
Ipak, statistika opisuje proseke na nivou stanovništva. Ona ne može da predvidi koliko će zdravo živeti konkretna osoba, jer se životne okolnosti i zdravstveni rizici razlikuju od čoveka do čoveka.
Cilj nije samo duži, već i kvalitetniji život
Eurostatovi podaci pokazuju da pitanje dugovečnosti ima još jednu važnu dimenziju. Nije dovoljno samo produžiti životni vek, već je važno da što veći deo tog života bude ispunjen kretanjem, samostalnošću i mogućnošću obavljanja svakodnevnih aktivnosti.
Zato se zdravlje stanovništva sve češće meri ne samo brojem godina, već i kvalitetom tih godina. Pravo pitanje budućnosti neće biti samo koliko dugo živimo, već koliko dugo možemo da živimo aktivno i bez ozbiljnih ograničenja.
