Ribe mogu da plivaju, menjaju pravac i ostaju gotovo nepomične u vodi, a da pritom ne izgube ravnotežu. Iako njihovo kretanje izgleda jednostavno, iza njega stoji složen sistem čula i organa koji neprestano prate položaj tela i promene u okolini.
Za razliku od ljudi, koji ravnotežu održavaju oslanjajući se na čvrstu podlogu, ribe se kreću u prostoru u kojem voda deluje sa svih strana. Njihovo telo mora stalno da prilagođava položaj, naročito pri naglim promenama pravca ili kada naiđu na jaču vodenu struju.
U tome im pomažu unutrašnje uho, peraja, vid i poseban čulni sistem poznat kao bočna linija.
Ribe imaju unutrašnje uho koje im pomaže da održe ravnotežu
Iako nemaju spoljašnje uši poput ljudi, ribe imaju razvijeno unutrašnje uho koje učestvuje u održavanju ravnoteže i registrovanju zvukova.
Kod košljoriba se u njemu nalaze sitne čvrste strukture poznate kao otoliti. Kada riba promeni položaj ili ubrza, njihovo pomeranje u odnosu na okolne čulne ćelije omogućava nervnom sistemu da registruje kretanje.
Mozak zatim obrađuje te informacije i pomaže ribi da odgovarajućim pokretima vrati telo u željeni položaj.
Zanimljivo je da naučnici otolite koriste i za određivanje starosti riba, jer se na njima tokom života stvaraju slojevi rasta, slično godovima na drvetu.
Peraja imaju važnu ulogu u održavanju stabilnosti
Peraja ribama ne služe samo za plivanje. Ona omogućavaju upravljanje pravcem, usporavanje, okretanje i održavanje pravilnog položaja tela.
Grudna i trbušna peraja kod mnogih vrsta pomažu u preciznim pokretima, dok leđno i podrepno peraje doprinose stabilnosti i sprečavaju neželjeno okretanje tela.
Repno peraje uglavnom obezbeđuje potisak, omogućavajući ribi da se kreće napred.
Zahvaljujući usklađenom radu mišića i peraja, riba može brzo da promeni pravac, a zatim ponovo uspostavi stabilan položaj.
Plivaći mehur pomaže ribama da ostanu na određenoj dubini
Mnoge košljoribe imaju organ poznat kao plivaći mehur, ispunjen gasom, koji im omogućava da regulišu plovnost.
Prilagođavanjem količine gasa riba može lakše da održava željenu dubinu bez neprekidnog plivanja i velikog trošenja energije.
Ipak, plivaći mehur nije glavni organ za osećaj ravnoteže. Njegova osnovna uloga jeste regulisanje plovnosti, dok unutrašnje uho prati položaj i kretanje tela.
Nemaju sve ribe ovaj organ. Ajkule ga, na primer, nemaju, već im u održavanju plovnosti pomažu velika jetra bogata uljima i sile koje nastaju tokom plivanja.
Kako ribe osećaju kretanje vode oko sebe?
Ribe imaju još jednu zanimljivu sposobnost. Duž njihovog tela nalazi se čulni sistem poznat kao bočna linija, koji registruje kretanje i vibracije vode.
Zahvaljujući njemu, riba može da oseti promene u vodenoj struji, približavanje drugih životinja ili kretanje plena, čak i kada je vidljivost slaba.
Ovaj sistem posebno je značajan za ribe koje plivaju u jatima. U kombinaciji sa vidom omogućava im da prilagođavaju kretanje ribama u neposrednoj blizini i izbegavaju sudare.
Da li ribe mogu da izgube ravnotežu?
Iako su veoma dobro prilagođene životu u vodi, i ribe mogu imati poteškoće sa održavanjem ravnoteže.
Povrede, bolesti, oštećenja čulnih organa ili poremećaji plovnosti mogu dovesti do neobičnog položaja tela i otežanog plivanja.
Istraživanja sprovedena na zebricama pokazala su da ribe koriste posebne nervne mehanizme kako bi ispravile položaj tela nakon naginjanja.
Zato je njihovo naizgled jednostavno plivanje zapravo rezultat stalne saradnje čula, mozga i mišića. Zahvaljujući toj usklađenosti, ribe se kreću kroz vodu sa izuzetnom preciznošću, čak i kada se uslovi oko njih brzo menjaju.
