Mnogi su bar jednom posle koncerta ili dužeg slušanja muzike primetili zujanje u ušima ili osećaj da su zvukovi oko njih nakratko prigušeni.
Takve tegobe često prođu, pa ih lako zanemarimo. Ipak, ako se uši često izlažu preglasnom zvuku, osetljive ćelije unutrašnjeg uha mogu vremenom da budu oštećene.
Nije važna samo jačina, već i vreme
Kod slušanja muzike važe dva jednostavna pravila – koliko je zvuk glasan i koliko dugo mu je sluh izložen.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, zvuk jačine oko 80 decibela može da se sluša znatno duže nego muzika pojačana na 90 ili 100 decibela.
Na oko 80 decibela preporučena granica izloženosti iznosi do 40 sati nedeljno. Na 90 decibela ona se spušta na oko četiri sata, dok je na 100 decibela reč o svega dvadesetak minuta nedeljno.
Drugim rečima, nekoliko dodatnih podeoka na telefonu može napraviti mnogo veću razliku nego što nam se čini.
Sluh se često pogoršava neprimetno
Oštećenje sluha izazvano bukom obično ne izgleda tako da jednog jutra jednostavno više ne čujemo dobro.
Promene su najčešće postepene.
Možemo početi češće da pojačavamo televizor, teže da razumemo razgovor u restoranu ili drugom bučnom prostoru, ili da sagovornika sve češće zamolimo da ponovi šta je rekao.
Zujanje, šum u ušima i osećaj prigušenog sluha posle glasne muzike takođe mogu biti znak da su uši bile izložene prevelikom opterećenju.
Ako se takve tegobe često ponavljaju ili ne prolaze, trebalo bi proveriti sluh.
Zašto muziku najviše pojačavamo u prevozu
Autobus, avion, teretana ili prometna ulica već su sami po sebi bučni. Kada preko te buke pokušavamo da čujemo muziku, gotovo automatski je pojačavamo.
Zbog toga čovek često ni ne primeti koliko je zvuk u slušalicama postao jak.
Slušalice koje dobro naležu ili imaju funkciju smanjenja spoljne buke mogu da pomognu upravo zato što nema potrebe da se muzika toliko pojačava.
Maksimalna jačina nije dobra navika
Kao jednostavno pravilo, Svetska zdravstvena organizacija, savetuje da se jačina zvuka na uređajima drži ispod približno 60 odsto maksimuma.
Dobro je praviti i pauze, posebno ako slušalice koristimo satima.
Na koncertima i drugim mestima sa veoma glasnom muzikom pomaže udaljavanje od zvučnika, a po potrebi i čepići za uši namenjeni zaštiti sluha.
Jedan praktičan znak da je okruženje preglasno jeste ako morate da vičete osobi koja stoji pored vas da bi vas čula.
Mladi su posebno izloženi
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je više od milijardu ljudi između 12 i 35 godina izloženo riziku od trajnog oštećenja sluha zbog preglasne muzike i drugih izvora buke.
To, naravno, ne znači da treba prestati da koristimo slušalice ili da izbegavamo koncerte.
Mnogo više znači kako ih koristimo.
Ako muziku ne slušamo stalno na maksimumu, pravimo pauze i obratimo pažnju na zujanje ili prigušen sluh posle glasnog zvuka, rizik može značajno da se smanji.
Kod sluha je najbolje reagovati pre nego što problem postane primetan.
