Kako u svom tekstu prenosi prestižni naučni magazin National Geographic, problem najčešće ne leži u samoj količini hrane koju pojedemo, već u tome kako su te kalorije „upakovane“.
Zapremina hrane na tanjiru diktira osećaj sitosti
Ljudi tokom života razviju jasnu viziju o tome koliko vizuelno i fizički obrok treba da bude obiman. Zbog toga se ljudski organizam primarno ravna prema zapremini i težini hrane na tanjiru, a ne prema kalorijskom broju.
Dokraz za to je jednostavan: nekoliko zalogaja industrijskog peciva ili čipsa može sadržati istu količinu kalorija kao pun tanjir piletine, povrća i riže. Ali, male porcije kalorijski guste i ultra-prerađene hrane ne mogu popuniti želudac, pa osoba ostaje gladna od samog početka.
„Ne sviđa mi se poruka jedite manje, jer odrasli ljudi iza sebe imaju hiljade pojedenih obroka i izgrađenu svest o tome šta je odgovarajuća porcija. Kada pred sebe stavite poluprazan tanjir, unapred ste sebe osudili na glad“, objašnjava profesorka nutricionizma Barbara Rols sa Državnog univerziteta u Pensilvaniji.
Ultra-prerađena hrana unosi se prebrzo
Dodatni problem predstavlja struktura moderne, ultra-prerađene hrane. Proizvodi bogati rafinisanim ugljenim hidratima, mastima i solju obično su mekše teksture, sadrže malo vode i vlakana i ne zahtevaju dugo žvakanje. To omogućava da se velika količina kalorija unese izuzetno brzo, pre nego što organizam uopšte stigne da pošalje mozgu signal o sitosti.
Eksperti naglašavaju da ključ uspešne regulacije telesne težine nije u gladovanju i uskraćivanju hrane, već u prelasku na nutritivno bogate namirnice veće zapremine, poput povrća, vlakana i čistih proteina, koje omogućavaju da pojedemo prostorno više hrane, a unesemo manje kalorija.
