U samoj dubini moždanog stabla nalazi se mala grupa neurona poznata pod nazivom locus coeruleus, iliti plavo mesto. Uprkos svojoj maloj veličini, ova regija igra ključnu ulogu u ljudskom organizmu jer oslobađa norepinefrin (noradrenalin) — hemijski element koji reguliše odgovor na stres, utiče na pažnju, proces učenja i rad srca. Godinama se verovalo da ovaj centar funkcioniše poput jedinstvenog „zvučnika” koji emituje isti, ravnomeran signal po čitavom mozgu.
Ali, najnovije istraživanje u potpunosti menja to shvatanje. Naučnici su otkrili da locus coeruleus ne šalje jednolične poruke, već deluje poput izuzetno precizne „poštanske mreže”. Koristeći napredne tehnike snimanja mozga, genetske alate i posmatranje ponašanja kod glodara, utvrđeno je da različite grupe neurona unutar ovog malog centra imaju tačno određene „adrese” kojima šalju specifična uputstva.
Detaljnim mapiranjem utvrđeno je da neuroni iz gornjeg dela ove regije šalju signale ka moždanoj kori i prednjem mozgu, dok donji neuroni komuniciraju sa nižim strukturama i kičmenom moždinom. Istraživači su uočili da su gornji neuroni posebno aktivni tokom procesa učenja i donošenja odluka kada se promeni ishod neke radnje,dok se donji neuroni aktiviraju neposredno pre nego što subjekat odluči da ignoriše potencijalnu nagradu.
Ovo otkriće od velikog je značaja za savremenu medicinu i farmakologiju. Budući da su neuroni u ovoj regiji među prvima koji propadaju kod pacijenata obolelih od Alzhajmerove bolesti, ali i da norepinefrin direktno utiče na depresiju i anksioznost, razumevanje ovih specifičnih puteva otvara vrata za potpuno novi pristup lečenju.
