Međutim, način na koji raspoređujemo obroke tokom dana može da utiče na osećaj gladi, varenje i način na koji organizam koristi energiju.
Kada se radni dan oduži, ručak lako postane poslednja stavka na spisku obaveza. Najpre kafa, zatim nešto usput, pa tek oko četiri ili pet popodne konačno sednemo da jedemo. Do tada smo već toliko gladni da obrok često pojedemo brže nego što bismo želeli.
Upravo takve navike mogu da budu razlog zbog kojeg se posle jela osećamo previše siti, tromi ili naduti.
Nutricionistkinja Heder Kenig, koja je za magazin Real Simple govorila o rasporedu obroka, objašnjava da je za varenje korisno kada se hrana unosi u približno isto vreme svakog dana.
Zašto je podne dobar trenutak za ručak?
Kod mnogih ljudi ručak oko 12 sati predstavlja prirodan razmak između doručka i večere.
Ako jedemo znatno ranije, postoji mogućnost da ogladnimo mnogo pre sledećeg obroka. Sa druge strane, kada ručak odlažemo satima, lako se dogodi da za sto sednemo izrazito gladni.
Tada je teže jesti polako, a veća količina hrane pojedena u kratkom vremenu može da izazove osećaj težine i nadutosti.
Kenig smatra da redovniji raspored pomaže organizmu da uskladi procese povezane sa varenjem, među kojima su lučenje želudačne kiseline, rad digestivnih enzima i pokreti creva.
To, međutim, ne znači da će neko ko ruča u 14 časova imati lošije varenje od osobe koja jede tačno u podne.
Važnije je da vreme obroka odgovara dnevnom ritmu i da između njih ne pravimo nepotrebno duge pauze zbog kojih kasnije jedemo previše.
Šta se dešava kada stalno pomeramo ručak?
Naše telo ima unutrašnji biološki sat koji učestvuje u regulisanju sna, budnosti, lučenja hormona i metabolizma.
Na te procese utiče i raspored ishrane.
Zbog toga naučnici već godinama istražuju da li organizam na isti način reaguje na obrok pojeden ranije tokom dana i na isti obrok koji pojedemo nekoliko sati kasnije.
U jednom istraživanju objavljenom u časopisu International Journal of Obesity, naučnici su upoređivali ručak u 13 časova sa ručkom u 16.30.
Kod učesnica koje su jele kasnije zabeležene su promene u potrošnji energije u mirovanju pre obroka i nepovoljniji odgovor organizma na glukozu.
Ipak, istraživanje je obuhvatilo relativno mali broj žena, pa se njegovi rezultati ne mogu automatski primeniti na sve ljude.
Druga istraživanja pokazala su da pomeranje obroka može da promeni način na koji telo koristi ugljene hidrate i masti, čak i kada ukupna dnevna potrošnja energije ostane slična.
Zato vreme jela jeste važna tema u nutricionizmu, ali nije jedini faktor koji određuje zdravlje ili telesnu težinu.
Nije problem ako jednog dana ručate kasnije
Ponekad je nemoguće održati uobičajeni raspored. Sastanak traje duže, posao se ne završava na vreme ili jednostavno nismo gladni u trenutku kada inače ručamo.
Jedan pomeren obrok nije razlog za zabrinutost.
Prema objašnjenju Heder Kenig, nije neophodno jesti svakog dana u isti minut. Važnije je da obroci uglavnom prate ustaljen raspored koji odgovara našem načinu života.
Nekome će to biti ručak u 12, nekome u 13 ili 14 časova.
Bitno je da ne zanemarujemo osećaj gladi i da ne stvaramo naviku da gotovo ceo dan provedemo bez konkretnog obroka, a zatim najveću količinu hrane pojedemo kasno uveče.
Veza između ručka i večernjeg sna
Raspored obroka može da utiče i na to kako se osećamo pred spavanje. Osobe koje ručaju veoma kasno ponekad pomeraju i večeru, pa poslednji obrok dolazi neposredno pre odlaska u krevet.
To naročito može da bude neprijatno ljudima koji imaju problema sa gorušicom ili vraćanjem želudačne kiseline.
Kenig savetuje da se večernji obrok, kada je moguće, završi najmanje tri sata pre spavanja, kako bi se smanjila mogućnost osećaja prepunjenosti i tegoba povezanih sa refluksom.
Naravno, na kvalitet sna utiče mnogo toga, od količine i sastava hrane do stresa i svakodnevnih navika.
Kako pronaći vreme ručka koje nam odgovara?
Umesto da pokušavamo da se uklopimo u tuđi raspored, korisnije je da nekoliko dana obratimo pažnju na sopstvene navike.
Ako redovno doručkujemo rano i već oko podneva osećamo glad, nema razloga da ručak odlažemo do kasnog popodneva.
Ako, međutim, prvi obrok jedemo kasnije, sasvim je razumljivo da ćemo i za ručak biti spremni nešto kasnije.
Važno je i šta se nalazi na tanjiru. Ručak koji sadrži odgovarajuću količinu proteina, povrća, vlakana i drugih potrebnih hranljivih materija može duže da nas zasiti nego obrok posle kojeg vrlo brzo ponovo ogladnimo.
