Životna i seksualna energija je jedna od pokretačkih sila u čoveku. Kada se ta energija nagomila, a iz nekog razloga je ne usmeravamo u intimne odnose, bilo zbog ličnih kriterijuma, trenutnih okolnosti ili potrebe za dubljom, kvalitetnijom povezanošću, može se javiti osećaj unutrašnje napetosti i nemira.
Umesto da se ta energija doživljava kao teret, ona se može transformisati. Rešenje leži u sublimaciji – psihološkom procesu preusmeravanja sirove, strastvene energije u visoko produktivne, kreativne i inspirativne ciljeve.
Šta je sublimacija?
Pojam sublimacije ukorenjen je još u psihoanalizi, gde označava sposobnost uma da preusmeri nagonske, telesne impulse u društveno korisne, umetničke, intelektualne ili duhovne delatnosti.
Umesto da se energija guši ili potiskuje, što često vodi u frustraciju, ona se kanališe. To je onaj trenutak kada snažan unutrašnji naboj preobratimo u stvaranje nečeg novog, u duboki fokus, u rušenje ličnih granica na treningu ili u umetnički izraz.
Kako sublimacija radi u praksi?
Kada osetite da u vama ključa energija koja nema gde da se ispolji, možete je preusmeriti na nekoliko ključnih načina: pisanje, slikanje, dizajn, sviranje instrumenta ili rad na zahtevnim projektima crpe ogromnu količinu fokusa. Umetnost i rad sa idejama direktno komuniciraju sa istim onim centrom u nama koji proizvodi strast.
Telu je potreban izduvni ventil. Teži trening, trčanje, borilačke veštine ili ples pomažu da se telesna napetost fizički oslobodi, a um pročisti. Kada pomerate granice svog tela, vi sagorevate višak naboja i pretvarate ga u snagu i izdržljivost.
Biti neko ko ima izražen unutrašnji naboj, a istovremeno drži do svojih standarda i ne pristaje na površnost, jeste dar. To znači da vaša energija ima težinu i vrednost.
Kada naučite da ne rasipate tu snagu, već da je svesno usmeravate, vi postepeno preuzimate kontrolu nad svojim unutrašnjim stanjem.
