Istraživanje sprovedeno među 3.100 bogatih kolekcionara pokazalo je da su pripadnici generacije Z, starosti od 20 do 29 godina, tokom 2025. godine i prve polovine ove godine na umetnička dela trošili dvostruko više od pripadnika starijih generacija. Prosečna potrošnja iznosila je 347.000 dolara, dok su pripadnici generacije X, starosti od 46 do 61 godine, prosečno izdvajali 79.000 dolara, preneo je Rojters.
Drugi najveći potrošači bili su pripadnici generacije bejbi bumera, starosti od 62 do 80 godina, dok su se između njih i generacije X našli milenijalci, stari od 30 do 45 godina. Oko 40 odsto pripadnika generacije Z navelo je da je porodica imala ključan uticaj na njihovu odluku da počnu da se bave kolekcionarstvom. Iako su mlađi kolekcionari sve više zainteresovani za nove forme, i dalje prednost daju tradicionalnim kategorijama poput slikarstva i skulpture.
Za gotovo polovinu ispitanih važniji su jedinstvenost i retkost umetničkog dela nego njegova vrednost u očima stručnjaka ili drugih kolekcionara. Istraživanje je obuhvatilo osobe čija neto imovina, bez nekretnina i udela u privatnim kompanijama, premašuje milion dolara, a pokazalo je i nagli rast upotrebe veštačke inteligencije pri izboru umetničkih dela – AI danas koristi oko 22 odsto kolekcionara, u poređenju sa četiri odsto 2024. godine.
