Opčinjenost ovim žanrom nije samo površna zabava niti dečja maštarija. Psihologija i teorija književnosti pokazuju da epska fantastika dodiruje najdublje slojeve ljudske psihe, nudeći nam odgovore na egzistencijalna pitanja i pružajući emocionalno utočište koje u savremenom društvu teže nalazimo.
Mesto gde mali čovek menja svet i efekat Herojskog puta
Jedan od najdominantnijih motiva epske fantastike jeste ideja da sudbina čitavog univerzuma ne leži u rukama moćnih kraljeva ili nepobedivih ratnika, već u rukama najslabijih: skromnog hobita iz Okruga, na primer.
Sa psihološke tačke gledišta, ovaj obrazac oslanja se na čuvenu teoriju Puta junaka koju je definisao mitolog Džozef Kembel u svom delu Junak sa hiljadu lica. Kembel je primetio da sve svetske mitologije dele istu strukturu: običan čovek biva izvučen iz svoje svakodnevice, prolazi kroz iskušenja, suočava se sa sopstvenim mrakom i na kraju transformiše čitavu zajednicu.
U savremenom društvu, gde se pojedinac često oseća kao zanemarljiv zupčanik u velikom birokratskom i tehnološkom sistemu, ovaj motiv ima snažno terapeutsko dejstvo. Gledajući ili čitajući kako mali čovek upornošću i čistoćom srca pobeđuje nadmoćno zlo, čitalac podsvesno obnavlja osećaj sopstvene vrednosti i kontrole nad sopstvenim životom.
Plemeniti eskapizam
Reč „eskapizam“ često nosi negativnu konotaciju i vezuje se za nezrelost, izbegavanje odgovornosti i gubljenje u mašti. Međutim, otac moderne fantastike, J.R.R. Tolkin, u svom čuvenom eseju O bajkama dao je potpuno drugačije tumačenje.
Tolkin objašnjava da postoji velika razlika između bekstva dezertera i bekstva zatvorenika. Za Tolkina, savremeni svet opterećen industrijskim otuđenjem, ratovima i duhovnim siromaštvom je zatvor. Otuda je beg u fantastiku zapravo zdrav, uzvišen čin, to je odlazak u svet gde su osnovne ljudske vrednosti poput časti, prijateljstva i prirode još uvek žive.
Sa psihološkog stanovišta, švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung isticao je važnost arhitepova i kolektivno nesvesnog. Fantastični svetovi obiluju arhetipskim simbolima koji deluju direktno na naš nesvesni um. Razumevanje ovih simbola pomaže nam da se lakše nosimo sa sopstvenim unutrašnjim konfliktima u realnom svetu.
Jasna borba Dobra i Zla u sivom svetu
Savremeni život je izuzetno kompleksan. Svakodnevno smo izloženi pregrštu kontradiktornih informacija, moralno sivim odlukama i društvenim konfliktima u kojima je teško razlučiti ko je u pravu. To stvara stalni mentalni zamor i takozvanu kognitivnu preopterećenost.
Epska fantastika nam pruža prekopotrebno osveženje jer nanovo uspostavlja moralni kompas. Čak i u savremenijim, mračnijim podžanrovima, gde su svi likovi nesavršeni i puni mana, osnovna težnja za pravdom i istinom ostaje glavna pogonska snaga priče.
Ova jasna polarizacija omogućava čitaocu emocionalno pročišćenje — katarzu. Dok pratimo borbu svetla i tame, naša psiha prolazi kroz proces oslobađanja od svakodnevnog stresa, vraćajući nam veru u to da napor i žrtva na kraju imaju smisla.
Radost otkrivanja, dečija radoznalost
Poslednja, ali ne manje važna psihološka dimenzija jeste čovekova urođena potreba za istraživanjem. U psihologiji je poznato da je radoznalost jedan od primarnih pokretača učenja i mentalnog razvoja.
Proces koji pisci nazivaju izgradnja sveta stavlja čitaoca u ulogu istraživača novog kontinenta. Kada učimo o kompleksnoj istoriji izmišljenih dinastija, geografiji nepoznatih planinskih venaca ili pravilima izmišljene magije, naš mozak aktivira iste centre za nagrađivanje kao kada učimo o realnom svetu.
Ovaj osećaj čuđenja vraća nas u stanje dečije fasciniranosti svetom, stanje koje u odraslom dobu, pritisnuti rutinomm, prečesto gubimo.
Zato na epsku fantastiku možemo gledati kao na ogledalo kroz koje uveličavamo mitologiju i maštu.
