Dok pripremamo čaj, obično osluškujemo kuvalo da proverimo da li je voda provrela. Mnogo manje pažnje obraćamo na zvuk koji nastaje nekoliko trenutaka kasnije, kada je sipamo u šolju. Ipak, i taj kratki žubor nosi podatak o temperaturi.
To su proveravali istraživači koji su učesnicima puštali snimke sipanja vode, bez mogućnosti da vide posudu, paru ili bilo koji drugi trag. Zadatak je bio jednostavan: odrediti da li čuju toplu ili hladnu vodu.
U radu objavljenom 2013. godine u časopisu Journal of Sensory Studies, prepoznavanje je ispitivano uz posude od stakla, porcelana, papira i plastike.
Učesnici su uspevali da razlikuju toplu i hladnu vodu oslanjajući se samo na zvuk. Istraživači su pokazali i da se procena može promeniti kada se zvučni zapis veštački izmeni.
Mislimo da ne umemo, a ipak prepoznajemo
Posebno je zanimljivo koliko malo znamo o sopstvenoj sposobnosti.
U istraživanju objavljenom 2024. u časopisu Frontiers in Psychology, oko 80 odsto ispitanika iz anketne grupe smatralo je da po zvuku ne može da razlikuje toplu i hladnu vodu.
Međutim, druga grupa, koja je rešavala zadatak slušanja, postizala je rezultate bolje od slučajnog pogađanja.
Za test su korišćeni snimci vode temperature pet i deset stepeni, odnosno 85 i 90 stepeni Celzijusa.
Uspešnost prepoznavanja u tim uslovima bila je približno 70 odsto. To pokazuje da sluh može da pruži koristan trag, ali i da greške nisu retke.
Šta zapravo pravi razliku u zvuku?
Pri sipanju se čuje više stvari odjednom: vibrira posuda, menja se vazdušni prostor iznad vode i nastaju mehurići. Zato objašnjenje nije jednostavno kao pravilo da topla voda uvek ima jedan ton, a hladna drugi.
Jedno moguće objašnjenje istražuje upravo mehuriće vazduha koje mlaz uvlači u vodu. Oni kratko osciluju i proizvode zvuk, a njihova veličina utiče na frekvenciju.
U preliminarnom radu postavljenom na platformu arXiv 2024. godine, autori su u svojim snimcima zabeležili izraženije niske frekvencije kod tople vode, dok je hladna imala više visokofrekventnih komponenti.
U njihovom eksperimentu topla voda stvarala je krupnije mehuriće, što su predložili kao objašnjenje njenog prigušenijeg zvuka.
Ipak, sami autori naglašavaju ograničenja eksperimenata. Ulogu mehurića i promena fizičkih svojstava vode treba posmatrati kao predloženi mehanizam koji zahteva dodatnu proveru, a ne kao konačno rešenu zagonetku.
Možete li i vi da pogodite?
Za mali kućni ogled zamolite nekoga da snimi nekoliko sipanja hladne i tople vode u istu posudu. Neka količina vode, visina i brzina sipanja budu što sličnije. Koristite posudu otpornu na temperaturu i izbegavajte ključalu vodu.
Snimke poslušajte nasumičnim redosledom, bez gledanja i bez otkrivanja odgovora posle svakog pokušaja. Zapišite procene, pa ih tek na kraju uporedite.
Jedan pogodak lako može biti slučajnost. Nekoliko ponavljanja pruža zanimljiviju proveru. Možda ćete primetiti razliku koju ranije niste umeli da opišete — ili otkriti da je u vašim snimcima mnogo teže čuti je nego što ste očekivali.
