Kada tokom dana unesemo premalo tečnosti, telo najpre pokušava da sačuva ono što mu je dostupno. Mokrenje postaje ređe, urin tamniji, a mogu se javiti suva usta, žeđ i osećaj iscrpljenosti.
Potrebe za vodom povećavaju se tokom vrućine, fizičke aktivnosti i povišene temperature, kao i kod povraćanja ili dijareje. Na unos utiču i godine, telesna masa, zdravstveno stanje, trudnoća i lekovi koje osoba koristi.
Mozak brzo oseća nedostatak tečnosti
Čak i blaži manjak vode može da bude praćen glavoboljom, razdražljivošću i otežanom koncentracijom. Neki ljudi osećaju vrtoglavicu ili imaju utisak da im nedostaje energije.
Ovi simptomi nisu dokaz da je dehidratacija jedini uzrok, jer se mogu javiti i zbog nedostatka sna, preskočenog obroka, infekcije ili drugih zdravstvenih problema. Ipak, ako su se pojavili nakon boravka na suncu, vežbanja ili dužeg perioda bez tečnosti, voda je prvo na šta treba obratiti pažnju.
Mišićima su potrebni voda i elektroliti
Voda učestvuje u održavanju cirkulacije i regulisanju telesne temperature. Kada je nema dovoljno, fizički napor postaje teži, a mogu se javiti slabost, brže zamaranje i grčevi.
Natrijum, kalijum i drugi elektroliti pomažu u održavanju ravnoteže tečnosti i normalnom radu nerava i mišića. Zdrava osoba ih najčešće dobija raznovrsnom ishranom, pa sportski napici nisu potrebni posle svake kratke aktivnosti. Nadoknada elektrolita može biti korisna posle dugotrajnog i obilnog znojenja ili gubitka tečnosti zbog bolesti.
Voda nije „pojačivač“ imuniteta
Dobra hidratacija podržava uobičajeni rad organizma, uključujući krvotok i vlažnost sluzokože nosa, usta i disajnih puteva. To je važno i za prirodne odbrambene mehanizme.
Ipak, ispijanje većih količina vode ne može sprečiti infekciju niti „ojačati“ imunitet preko njegovih normalnih mogućnosti. Preterivanje takođe nije bezazleno, jer izuzetno veliki unos za kratko vreme može da poremeti nivo natrijuma u krvi.
Kako lakše održavati redovan unos
Najjednostavnije je povezati vodu sa radnjama koje se svakodnevno ponavljaju: popiti čašu uz obrok, nakon buđenja, tokom pauze na poslu i posle fizičke aktivnosti. Korisno je držati flašicu na vidljivom mestu i piti u manjim količinama tokom celog dana.
Tečnost se ne dobija samo iz vode. Mleko, supe, nezaslađeni napici, voće i povrće takođe doprinose ukupnom unosu. Za većinu zdravih ljudi svetložuta boja urina može biti praktičan znak da unose dovoljno tečnosti.
Jaka žeđ, veoma retko mokrenje, izrazita slabost, ubrzan rad srca, zbunjenost ili nesvestica mogu ukazivati na ozbiljniju dehidrataciju i zahtevaju medicinsku procenu.
