Ako ste u liftu ili garderobi stajali između dva ogledala, verovatno ste primetili niz sopstvenih odraza koji se pruža u dubinu. Udaljenije slike sve se teže razaznaju, a ponekad izgledaju kao da su pod zelenkastim svetlom.
Boja dolazi od materijala kroz koje svetlost prolazi i od kojih se odbija. Kod običnog ogledala to su staklo i tanak metalni sloj na njegovoj poleđini.
Ogledalo nije samo staklena ploča
Obično prozorsko staklo može da pokaže slab odraz, naročito kada je sa druge strane mračno. Za jasan odraz kakav očekujemo od ogledala koristi se metalni premaz, često srebro.
Kod većine kućnih ogledala taj sloj je iza stakla, a sa zadnje strane zaštićen dodatnim premazima. Svetlost prolazi kroz staklo, odbija se od metala i ponovo prolazi kroz staklo pre nego što stigne do naših očiju.
Zbog toga na izgled odraza utiče i staklo, iako nam ono sprijeda deluje bezbojno.
Staklo koje se uobičajeno koristi za ogledala sadrži male količine jedinjenja gvožđa. Ona doprinose njegovom zelenkastom tonu. Proizvodi se i staklo sa manje gvožđa, koje je neutralnije boje i koristi se kada je važno da što manje menja izgled onoga što posmatramo.
Kod jednog odraza tu razliku teško uočavamo. Između dva ogledala svetlost se odbija više puta i iznova prolazi kroz staklo. Pri svakom prolasku i odbijanju gubi se deo svetlosti, ali ne podjednako u svim delovima vidljivog spektra.
Ti mali gubici se ponavljaju, pa u udaljenijim odrazima zelenkasta nijansa postaje izraženija. Slika istovremeno tamni jer se sve manje svetlosti vraća do oka.
Upravo su tu pojavu Rejmond Li i Havijer Ernandes-Andres analizirali u radu objavljenom u časopisu American Journal of Physics. Njihova merenja i proračuni pokazali su da promena zavisi od stakla i metalne podloge zajedno.
Jesu li onda sva ogledala zelena?
Nisu. Nijansa zavisi od sastava i debljine stakla, metalnog premaza i svetla u prostoriji. Ogledala napravljena na staklu sa smanjenim sadržajem gvožđa imaju manje izražen uticaj stakla na boju odraza.
Postoje i ogledala sa metalnim slojem na prednjoj površini. Kod njih se svetlost odbija pre nego što prođe kroz staklenu podlogu. Takva konstrukcija koristi se u optičkoj opremi, gde je važna preciznost odraza.
Zato bi tvrdnja da je svako ogledalo zeleno bila netačna. Kod mnogih kućnih ogledala postoji blag zelenkast ton koji postaje primetan tek posle više odbijanja.
Mali ogled sa dva ogledala
Dva manja ogledala postavite stabilno, približno jedno naspram drugog. Malo promenite ugao dok ne vidite niz odraza. Uz ivicu jednog ogledala stavite beli ili sivi papir, tako da možete da pratite kako izgleda u sve udaljenijim slikama.
Uporedite prvi odraz papira sa onima dublje u nizu. Zavisno od ogledala i osvetljenja, primetićete da postaje tamniji, a možda i zelenkastiji. Niz koji izgleda kao da nema kraja tako pokazuje promenu boje koju u jednom odrazu jedva možemo da vidimo.
