Život u pustinji nije lak. Visoke temperature, malo vode i velike udaljenosti između izvora zahtevaju posebna prilagođavanja, a kamile su upravo zbog toga postale jedan od simbola pustinjskih predela.
Kada dugo ne piju, njihov organizam može da podnese veliki gubitak tečnosti. Međutim, kada konačno dođu do vode, nadoknada može da bude veoma brza.
Više od 100 litara za desetak minuta
Dehidrirana kamila može da popije oko 100 litara vode, pa čak i nešto više, za svega desetak minuta.
To ne znači da svaka kamila pri svakom napajanju popije toliku količinu. Ovakve brojke odnose se pre svega na životinje koje su duže vreme bile bez vode i kojima je potrebno da nadoknade izgubljenu tečnost.
Kamile mogu da podnesu mnogo veći stepen dehidracije nego većina drugih sisara, što im omogućava da prežive u predelima gde voda nije lako dostupna.
Vodu ne čuvaju u grbi
Iako se često može čuti da kamile vodu čuvaju u grbi, to nije tačno.
U grbi se nalazi mast koja služi kao rezerva energije kada životinja nema dovoljno hrane.
Njihova sposobnost da dugo izdrže bez vode povezana je sa načinom na koji njihov organizam štedi tečnost. Kamile gube vrlo malo vode, a mogu da podnesu i velike promene u količini tečnosti u organizmu.
Upravo zbog toga mogu danima da se kreću kroz suve i vrele predele, a kada ponovo naiđu na vodu, veoma brzo nadoknade ono što su izgubile.
