Počela je sezona pripreme zimnice, a sa njom na red dolazi i ajvar. Crvena paprika ovih dana sve je traženija na pijacama, posebno među onima koji žele da pripreme domaći ajvar za predstojeće mesece.
Ajvar je jedan od prepoznatljivih ukusa tradicionalne domaće kuhinje. Pravi se od pečene crvene paprike, a recepti se razlikuju od domaćinstva do domaćinstva – negde se dodaje patlidžan, negde ljuta paprika, dok se u nekim krajevima, kada se paprici doda i crveni paradajz, priprema pinđur. Upravo zbog različitih sastojaka i načina pripreme, gotovo svaka porodica ima svoju verziju zimnice.
Paprika je najvažnija
Za dobar ajvar najvažniji je izbor paprike. Biraju se mesnate, zrele crvene paprike koje nakon pečenja daju dovoljno mesa i karakterističan slatkasti ukus.
Tradicionalna priprema zahteva i vreme. Paprike se prvo peku, zatim ljušte i čiste od semenki, a potom se melju i dugo kuvaju uz mešanje. Upravo taj postupak daje ajvaru gustinu i ukus po kojem je prepoznatljiv.
Recept se razlikuje od kuće do kuće
Iako je osnovna namirnica gotovo uvek ista, teško je pronaći dva potpuno ista recepta za ajvar. Neko ga pravi samo od paprike, neko dodaje patlidžan, dok se količina ulja, soli i ljutih paprika određuje prema ukusu.
Zanimljivo je da se upravo po tim razlikama često prepoznaje iz kog kraja ili domaćinstva recept dolazi. Negde se insistira na potpuno glatkoj teksturi, dok se drugde paprika ostavlja nešto krupnije samlevena. Nekome je najbolji blagi ajvar, dok drugi ne priznaje zimnicu bez ljute paprike.
Važna je i razlika između ajvara i pinđura. Dok je kod ajvara glavna namirnica pečena paprika, pinđur se često priprema uz dodatak paradajza, a u pojedinim receptima i patlidžana. Zbog toga se ova dva proizvoda često nađu na istoj polici sa zimnicom, ali imaju drugačiji ukus i teksturu.
Ajvar se najčešće služi uz hleb, sir, meso i druga tradicionalna jela, ali je odavno postao mnogo više od obične zimnice. Njegova priprema i danas je deo jesenje gastronomske tradicije u mnogim domaćinstvima.
