Tokom REM faze spavanja, u kojoj se javlja veliki broj snova, aktivnost pojedinih moždanih sistema odgovornih za stvaranje dugoročnih sećanja razlikuje se od one u budnom stanju. Zbog toga sadržaj snova često ne uspeva da se sačuva u trajnom pamćenju. Ako se osoba probudi tokom ili neposredno nakon sna, veća je verovatnoća da će ga zapamtiti, ali se i tada detalji mogu izgubiti za svega nekoliko minuta.
Jedno od zanimljivijih naučnih objašnjenja jeste da zaboravljanje snova može da spreči mešanje izmišljenih prizora sa stvarnim životnim iskustvima. Snovi često kombinuju fragmente događaja, poznate ljude i mesta u situacijama koje se nikada nisu dogodile. Kada bi se takvi sadržaji trajno pamtili, postojala bi mogućnost stvaranja pogrešnih asocijacija i netačnih sećanja. Ova hipoteza ukazuje na moguću zaštitnu ulogu zaboravljanja, mada nauka još nije potvrdila da je to njegova osnovna svrha.
Istraživanje koje su japanski i američki naučnici objavili 2019. godine u časopisu Science pokazalo je da određene moždane ćelije kod miševa, aktivne tokom REM spavanja, učestvuju u procesu zaboravljanja novih informacija. Naučnici su pretpostavili da bi sličan mehanizam mogao da doprinese brzom nestajanju sadržaja snova iz pamćenja kod ljudi, ali je za potvrdu takve veze potrebno još istraživanja.
Iako još nema konačnog odgovora na pitanje zašto zaboravljamo snove, istraživanja ukazuju da taj proces može biti deo složenog načina na koji mozak tokom noći obrađuje, razvrstava i čuva informacije, dajući prednost iskustvima koja su važna za naše svakodnevno funkcionisanje.
