Naučnici su istraživali upravo ovo pitanje, a rezultati pokazuju da je naš mozak tokom sna sposoban za nešto mnogo neobičnije nego što mislimo.
Zamislite da sanjate kako sedite u omiljenoj poslastičarnici. Ispred vas je parče čokoladne torte. Uzimate zalogaj i osećate sladak ukus čokolade, iako zapravo spavate u svom krevetu i ništa ne jedete.
Da li je takvo iskustvo zaista moguće ili mozak samo stvara utisak da smo nešto okusili?
Naučni odgovor je jasan: moguće je. Međutim, snovi u kojima zaista doživljavamo miris ili ukus mnogo su ređi nego što se pretpostavlja.
Naučnici otkrili koliko često osećamo miris i ukus u snovima
Jedno od zanimljivijih istraživanja objavljeno je 2024. godine u naučnom časopisu Brain Sciences.
Naučnici sa Univerziteta u Amsterdamu analizirali su 3.476 dnevničkih zapisa o snovima koje su tokom sedam dana prikupljali od 533 učesnika. Želeli su da utvrde koliko se često u snovima pojavljuje svako od pet osnovnih čula.
Rezultati su pokazali veliku razliku. Vid je bio najzastupljeniji, sa prosečnom učestalošću od 51,7 odsto. Zatim je sledio sluh sa 39,4 odsto, dok je dodir zabeležen u 18,2 odsto slučajeva.
Miris i ukus imali su gotovo identičnu učestalost – svega 2,6 odsto. To znači da su ova dva čula mnogo ređa u zapamćenim snovima od onoga što vidimo i čujemo.
Ipak, postoji još jedan zanimljiv podatak: 14,6 odsto učesnika prijavilo je da je bar jednom tokom sedmodnevnog istraživanja doživelo miris u snu, dok je 16,5 odsto prijavilo ukus.
Dakle, nije reč o sposobnosti koju ima samo mali broj posebnih ljudi, već o iskustvu koje se ne pojavljuje često ili ga jednostavno ne pamtimo.
Ukus hrane i san
Zanimljivo je da sanjanje o hrani ne mora da znači i osećanje njenog ukusa. Možemo sanjati da jedemo pizzu, čokoladu ili voće, a da se nakon buđenja sećamo samo izgleda hrane, ljudi za stolom ili događaja koji su se odigrali.
Da je osećaj ukusa zaseban i relativno redak deo snova, pokazalo je istraživanje objavljeno 2023. godine u časopisu International Journal of Dream Research.
Istraživač Leif Hejli sa Univerziteta Bingamton analizirao je čak 28.003 zapisa o snovima iz baze DreamBank.
U približno 200 snova, odnosno oko 0,7 odsto analiziranog materijala, pronađeni su jasni opisi doživljavanja ukusa.
Još je zanimljivije što su prijatni ukusi bili češći od neprijatnih, a slatki ukus se izdvajao među opisanim kategorijama.
Istraživanje je pokazalo i da ljudi mnogo lakše zapamte da je nešto bilo ukusno ili odvratno nego što mogu precizno da opišu kakav su ukus osetili.
Drugim rečima, moguće je sanjati da je kolač bio izuzetno sladak, a da po buđenju ne možemo tačno da opišemo taj osećaj.
Ukus hrane u snovima može delovati potpuno stvarno
Ovo pitanje i dalje predstavlja naučnu zagonetku.
Naš mozak tokom sna može da stvara složene slike, glasove i osećaje. Ipak, mirisi i ukusi pojavljuju se znatno ređe.
Naučnici razmatraju nekoliko mogućih objašnjenja.
Jedno je da tokom dana mnogo više pažnje posvećujemo onome što vidimo i čujemo, pa se ta iskustva češće pojavljuju i u snovima.
Druga mogućnost odnosi se na pamćenje. Miris ili ukus možda jesu bili deo sna, ali ih nakon buđenja zaboravljamo brže od slike ili razgovora.
Postoji i pretpostavka da način funkcionisanja pojedinih moždanih sistema tokom spavanja utiče na to koliko se često stvaraju ovakvi čulni doživljaji. Međutim, nijedno od ovih objašnjenja još nije konačno potvrđeno.
Zato naučnici naglašavaju da retko prisećanje mirisa i ukusa ne znači nužno da se oni podjednako retko javljaju tokom samog sna.
Miris ruža tokom spavanja može uticati na naše snove
Jedno od najzanimljivijih pitanja jeste da li miris iz stvarnog sveta može da utiče na ono što sanjamo.
Naučnici su i to pokušali da provere.
U istraživanju objavljenom 2009. godine u časopisu Journal of Sleep Research, petnaest zdravih dobrovoljaca bilo je izloženo različitim mirisima tokom REM faze sna, perioda u kojem su živopisni snovi naročito česti.
Istraživači su koristili miris ruže i neprijatan miris koji podseća na pokvarena jaja.
Rezultati su bili zanimljivi. Kada su učesnici bili izloženi prijatnom mirisu, njihovi snovi bili su pozitivnije emocionalno obojeni. Neprijatan miris bio je povezan sa negativnijim emocijama u snovima.
Ali dogodilo se nešto neočekivano: učesnici nisu nužno sanjali ruže, pokvarena jaja ili konkretan miris koji im je bio predstavljen.
To je pokazalo da spoljašnji miris može uticati na emocionalni doživljaj sna, čak i kada se ne pojavi kao prepoznatljiv deo njegove radnje.
Ipak, kasnije studije dale su neujednačene rezultate, pa se ne može tvrditi da će miris ruža automatski izazvati lep san ili da neprijatni mirisi obavezno stvaraju noćne more.
Može li mozak da stvori miris koji ne postoji u sobi?
Kada smo budni, mirise prepoznajemo zahvaljujući čulnim receptorima u nosu i složenoj obradi informacija u mozgu.
Tokom sna, međutim, čulni doživljaj može nastati i bez odgovarajućeg spoljašnjeg nadražaja. To znači da osoba može sanjati miris sveže pečenog hleba, kafe ili parfema, iako se ništa od toga ne nalazi u njenoj blizini. Slično važi i za ukus.
Mozak može da stvori subjektivno iskustvo slatkog, gorkog ili kiselog ukusa, bez stvarnog zalogaja hrane u ustima.
Drugim rečima, ne moramo fizički da jedemo čokoladu da bismo imali utisak da osećamo njen ukus dok sanjamo.
Koji se mirisi najčešće pojavljuju u snovima?
Na ovo pitanje pokušali su da odgovore i istraživači u Kini.
U studiji objavljenoj 2022. godine analizirano je 4.302 zapisa o snovima, dok je u drugom delu istraživanja učestvovalo 718 ispitanika. Mirisi su se pojavljivali u 3,95 odsto analiziranih zapisa.
Najčešće su bili povezani sa hranom, dimom i paljevinom, telesnim mirisima, prirodom i različitim okruženjima. Ispostavilo se i da ljudi koji lakše zamišljaju mirise i pridaju im veću važnost u svakodnevnom životu češće prijavljuju takva iskustva u snovima.
Većina mirisa koje su ispitanici opisivali bila im je poznata iz stvarnog života. Ovi rezultati ukazuju na zanimljivu vezu između svakodnevnih iskustava, mirisnog pamćenja i sveta snova.
Zašto neki snovi deluju toliko stvarno?
Dešava se da se probudimo i nekoliko trenutaka ne možemo da razlučimo da li se nešto zaista dogodilo ili smo samo sanjali.
Razlog je što sanjanje nije samo pasivno posmatranje slika. Tokom sna mozak može stvarati složena iskustva koja uključuju prizore, zvukove, pokret, dodir, emocije, a povremeno i mirise i ukuse.
Snovi su naročito živopisni tokom REM faze, iako se mogu javiti i u drugim fazama spavanja. Istraživanje iz 2024. pokazalo je da su snovi sa više različitih čulnih doživljaja povezani sa snažnijim emocijama i jasnijim prisećanjem nakon buđenja.
Zato san u kojem nešto vidimo, čujemo, dodirujemo i osećamo može ostaviti izuzetno uverljiv utisak.
Ipak, naučnici upozoravaju da je reč o povezanosti, a ne o dokazu da veći broj čula automatski izaziva intenzivnije snove.
Možemo li naučiti da bolje pamtimo mirise i ukuse iz snova?
Iako ne postoji pouzdana metoda koja garantuje da ćemo sanjati određeni ukus ili miris, način na koji pamtimo snove može igrati važnu ulogu.
Jedna od mogućnosti jeste vođenje dnevnika snova. Odmah nakon buđenja korisno je zapisati ono čega se sećamo, ne samo događaje i osobe već i zvukove, dodire, mirise i ukuse. Takav pristup koriste i naučnici, jer se mnogi detalji snova brzo gube iz sećanja.
Istraživanja pokazuju da način postavljanja pitanja utiče na to koliko će čulnih iskustava biti prijavljeno. Kada ispitanike konkretno pitaju da li su nešto mirisali ili okusili, oni češće zabeleže takve detalje nego kada samo slobodno prepričavaju san.
To, međutim, ne znači da će vođenje dnevnika samo po sebi izazvati snove sa mirisima ili ukusima.
Pamćenje snova utiče na prisećanje mirisa i ukusa
Možda je najzanimljivije to što naš mozak može da stvori čitav mali svet dok je telo potpuno mirno.
U tom svetu možemo da putujemo, razgovaramo, prepoznajemo lica, čujemo muziku, a ponekad čak i da osetimo ukus omiljenog jela ili miris koji nas podseća na detinjstvo.
Nauka je potvrdila da su takva iskustva moguća, ali i da još mnogo toga ne razumemo o nastanku snova.
Posebno ostaje otvoreno pitanje zašto su miris i ukus toliko retki u odnosu na druga čula i koliko se tih iskustava izgubi iz pamćenja pre nego što otvorimo oči.
