Takvi doživljaji mogu da se jave tokom hipnagogije, prelaznog stanja između budnosti i sna. Još ste delimično svesni onoga što vas okružuje, dok se istovremeno pojavljuju slike, zvukovi i osećaji nalik delovima sna.
Jedna reč, lice ili zvuk bez nastavka
Prema objašnjenju Cleveland Clinic, ova iskustva najčešće kratko traju. Neko vidi bljeskove ili geometrijske oblike, neko čuje ime ili deo razgovora, a neko ima osećaj lebdenja ili nečijeg prisustva u sobi. Kod većine ljudi nisu povezana sa bolešću.
Za razliku od sna koji možemo da prepričamo, ovde često nema povezane radnje. Pojavi se slika, zatim nestane. Čuje se nekoliko reči koje nemaju nastavak. Upravo zato što se sve događa dok još delimično pratimo okolinu, može biti teško da odmah procenimo da li je zvuk zaista došao spolja.
Rad, objavljen u časopisu Journal of Sleep Research, opisuju ove doživljaje kao spontane. Ne stvaramo ih namerno, već ih uglavnom posmatramo ili slušamo dok se pojavljuju.
Šta se zna o tome zašto nastaju
Naučnici još nemaju potpuno objašnjenje nastanka hipnagogijskih iskustava. Proučavaju promene moždane aktivnosti pri uspavljivanju, kao i način na koji se sadržaji iz budnog života pojavljuju na prelazu u san.
U pomenutom preglednom radu navodi se da pojedini doživljaji mogu imati veze sa prethodnim dnevnim aktivnostima. Ipak, nije moguće svakom glasu ili prizoru pronaći jasno poreklo.
Razlikuju se i procene o tome koliko ljudi ima ovakva iskustva. Mnogo zavisi od toga da li istraživanje beleži svaku kratku sliku i osećaj ili samo epizode koje su osobu uplašile. Zato jedan procenat ne može sasvim precizno da opiše koliko je pojava česta.
Sličan doživljaj može da se javi i pri buđenju
Ako se glasovi ili slike pojave dok tonemo u san, nazivaju se hipnagogijskim. Kada se jave dok se budimo, naziv je hipnopompijska iskustva.
Ponekad ih prati paraliza sna, kratko stanje u kojem osoba ne može da se pomeri ili progovori. Međutim, ne mora biti nepokretnosti da bismo pri uspavljivanju čuli glas ili videli neki prizor. Edukativni portal Harvard Medical School opisuje ove pojave kao različite simptome koji mogu da se jave zajedno.
Kada to treba pomenuti lekaru
Povremeno izgovoreno ime ili slika pred san obično nisu razlog za zabrinutost. Cleveland Clinic preporučuje dovoljno sna i redovan raspored spavanja, što može da pomogne da epizode budu ređe.
Ako zbog njih odlažete odlazak u krevet, često se razbuđujete ili osećate jak strah, razgovarajte sa lekarom. Važno je da pomenete i ako se slični doživljaji javljaju kada ste potpuno budni.
Na pregledu treba navesti i druge smetnje, naročito snažnu dnevnu pospanost, nenamerno uspavljivanje ili iznenadnu slabost mišića pri smehu i drugim jakim emocijama. Takvi simptomi mogu zahtevati proveru poremećaja spavanja, uključujući narkolepsiju. Samo to što ste jednom čuli glas pred san nije dovoljno za takvu dijagnozu.
