Dok hoda između prolaznika i zastaje da kljucne nešto sa pločnika, golub neprestano pomera glavu. Deluje kao da je gura napred, pa povlači unazad.
Međutim, kada se njegovo kretanje pogleda na usporenom snimku, vidi se da glava deo vremena gotovo miruje, dok telo nastavlja napred.
Zato ono što nam izgleda kao povlačenje glave unazad zapravo nastaje kada je telo sustigne. Potom golub brzo pomeri glavu napred i ponovo je nakratko zadrži u mestu.
Glava zastaje da bi slika bila stabilnija
Ovaj ritam ima dve faze: kratko zadržavanje glave i brzo pomeranje u novi položaj. Tokom zadržavanja glava ostaje gotovo nepomična u odnosu na okolne predmete, iako ptica sve vreme hoda.
Time se smanjuje pomeranje slike na mrežnjači. Golub, dakle, koristi pokrete glave da tokom kretanja stabilizuje ono što vidi. Istraživanje objavljeno 2000. godine pokazalo je da je to zadržavanje veoma precizno, uz samo mala odstupanja od položaja u prostoru.
Šta se dogodilo kada su goluba stavili na pokretnu traku
Jedno od najzanimljivijih objašnjenja stiglo je iz eksperimenta Barija Frosta, objavljenog 1978. godine. Golubovi su hodali na pokretnoj traci, a kada je brzina trake odgovarala njihovom hodu, karakteristično pomeranje glave je izostalo.
Ptica je pravila korake, ali je ostajala na približno istom mestu u prostoriji. Okolina se pred njenim očima nije menjala kao kada prelazi preko trga.
Taj rezultat pokazao je da pomeranje glave nije samo posledica rada nogu. Važnu ulogu ima promena prizora koji golub vidi dok se kreće.
Vidi i kada brzo pomeri glavu
Ipak, to ne znači da golub vidi jasno samo u trenucima kada mu glava miruje. U istraživanju iz 2009. godine ptice su uspešno razlikovale oblike i tokom brzog pomeranja glave i tokom njenog zadržavanja.
Pokazalo se da su u tom zadatku bile podjednako uspešne u obe faze, pa priča o njihovom vidu nije svedena samo na kratke trenutke mirovanja.
Sledeći put kada ugledate goluba kako polako hoda, pratite njegovu glavu u odnosu na neku tačku na pločniku. Lakše ćete primetiti kratko zastajanje, a zatim brz pokret napred.
Upravo ta smena stvara poznati ritam koji svakodnevno gledamo, a retko zastanemo da ga bolje osmotrimo.
