Kada nestane cveća i temperature padnu, pčele ne napuštaju košnicu u potrazi za hranom. One formiraju posebno zimsko klube, troše zalihe meda i zajedničkim radom održavaju toplotu oko matice.
Većina ljudi pčele povezuje sa toplim danima, cvetnim livadama i zujanjem oko košnice. Međutim, pčelinje društvo ne prestaje da živi kada dođe zima. Aktivnost se menja, ali zajednica nastavlja da funkcioniše unutar košnice.
Pčele medarice ne prespavaju zimu kao neke druge životinje. One ostaju budne i preživljavaju zahvaljujući zalihama hrane, zajedničkom stvaranju toplote i preciznoj organizaciji čitavog društva.
Zimsko klube čuva toplotu
Kada spoljašnja temperatura počne da pada, pčele se okupljaju u zbijenu loptastu formaciju koja se naziva zimsko klube. U njegovom središtu nalaze se matica i najtopliji deo zajednice, dok se spolja formira sloj pčela koji štiti unutrašnjost od hladnoće.
Pčele ne proizvode toplotu tako što lete, već pokreću mišiće grudnog koša i blago „drhte“ telom. Na taj način stvaraju toplotu, dok se spoljašnje pčele ponašaju kao izolacioni omotač. Kada temperatura dodatno padne, klube postaje zbijenije.
U središtu klubeta temperatura može biti približno 35 stepeni Celzijusa kada se u njemu nalazi leglo. Pčele se povremeno smenjuju, pa one sa spoljne strane mogu da se pomere ka unutrašnjosti i zagreju, dok druge preuzimaju ulogu zaštitnog sloja.
Med je zimsko gorivo
Tokom proleća, leta i jeseni pčele sakupljaju nektar i prerađuju ga u med. Tako stvaraju zalihe koje će koristiti kada u prirodi više nema dovoljno cvetova.
Med je bogat šećerima i pčelama daje energiju potrebnu za stvaranje toplote. Dok troše zalihe, zimsko klube se polako pomera kroz saće i prati zone u kojima se nalazi med. Pčele najčešće napreduju naviše, jedući hranu koja se nalazi iznad i sa strane klubeta.
Ako tokom dugog hladnog perioda ne mogu da pomere klube do novih zaliha, pčele mogu da uginu od gladi čak i kada se med nalazi u blizini. Zato raspored hrane u košnici ima jednaku važnost kao i njena ukupna količina.
Šta radi matica tokom zime?
Matica je najvažnija ženka u pčelinjem društvu i centar zimskog klubeta. Radilice je okružuju, hrane i održavaju odgovarajuću temperaturu oko nje.
Tokom najhladnijeg dela zime matica obično smanjuje polaganje jaja ili ga privremeno zaustavlja. Kada dani počnu da se produžavaju i pojave se prvi znaci proleća, polaganje jaja se postepeno obnavlja. Tada pčele ponovo počinju da koriste med i polen za ishranu larvi.
Zbog toga je kraj zime posebno zahtevan period. Društvo tada mora da zagreva novo leglo, a u prirodi još uvek često nema dovoljno cvetova i svežeg polena.
Zašto pčele ne izlaze tokom hladnih dana?
Pčele ne izlaze iz košnice kada je hladno jer bi brzo izgubile telesnu toplotu i teško bi se vratile u zajednicu. Zimsko klube im omogućava da zaštite sebe i maticu, a istovremeno uštede energiju.
Tokom toplijih zimskih dana, kada temperatura poraste iznad približno deset stepeni Celzijusa, pčele mogu nakratko da izađu iz košnice. Takvi izlasci nazivaju se pročisni letovi i služe za izbacivanje izmeta izvan košnice.
Pčele tokom zime ne obavljaju uobičajene izlete po okolini, ali u košnici i dalje provetravaju prostor, pomeraju se kroz saće i brinu o opstanku zajednice.
Zimske pčele žive duže
Pčele koje se izlegu u jesen razlikuju se od letnjih pčela. One imaju veće zalihe hranljivih materija u telu i mogu da žive nekoliko meseci, dok letnje radilice često žive svega nekoliko nedelja.
Njihov zadatak nije sakupljanje nektara, već održavanje društva do proleća. One greju klube, hrane maticu, koriste zalihe meda i čekaju trenutak kada će nova generacija moći da preuzme posao.
Zima je test za celu zajednicu
Za uspešno prezimljavanje nije dovoljan samo pun saćni okvir meda. Pčelinje društvo mora da bude dovoljno brojno i zdravo, matica mora da bude vitalna, a košnica zaštićena od vetra i vlage.
Bolesti, paraziti, posebno varoa, nedostatak hrane i loša ventilacija mogu oslabiti društvo. Zato pčelari pripremu za zimu obavljaju još tokom jeseni, kada proveravaju stanje pčela i količinu zaliha.
Zima u košnici zato nije period potpunog mirovanja. To je vreme tihe, ali precizne saradnje. Svaka pčela ima svoju ulogu, a opstanak zavisi od toga koliko dobro celo društvo čuva toplotu, raspoređuje hranu i štiti maticu.
