Zašto žene češće traže džemper?
Dok su napolju letnje temperature, u mnogim kancelarijama vlada prava zima. Klima-uređaji rade punom snagom, a zaposleni posežu za džemperima, ćebadima i grejalicama. Ovaj fenomen, koji se na društvenim mrežama naziva „ženska zima“, pokrenuo je i ozbiljnije pitanje: da li su žene zaista osetljivije na hladnoću?
Istraživanja pokazuju da žene u proseku češće preferiraju nešto toplije okruženje od muškaraca. Jedno od objašnjenja leži u metabolizmu – žene u proseku troše manje energije u mirovanju, pa njihovo telo proizvodi i manje unutrašnje toplote. Ipak, važnu ulogu imaju i odeća, fizička aktivnost i telesna građa.
Telesna građa važnija je od pola?
Istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences ukazalo je na to da su za osećaj hladnoće posebno važni metabolička stopa, površina tela i procenat telesne masti. Osobe s većom mišićnom masom obično troše više energije u mirovanju i stvaraju više toplote, dok masno tkivo može da pomogne u očuvanju toplote, ali i da uspori njen prenos iz unutrašnjosti tela do šaka i stopala.
Stručnjaci zato naglašavaju da se temperaturne preferencije muškaraca i žena u velikoj meri preklapaju. Na osećaj hladnoće utiču i godine, nivo aktivnosti i odeća, zbog čega ne postoji jedna temperatura koja svima jednako odgovara.
Kako hladnoća utiče na organizam?
Kada je telu hladno, krvni sudovi u šakama i stopalima se sužavaju kako bi se smanjio gubitak toplote. Ako temperatura tela nastavi da opada, može se javiti drhtanje, kojim organizam stvara dodatnu toplotu. Na visokim temperaturama dešava se suprotno: krvni sudovi se šire, a telo se hladi znojenjem.
Kod nekih ljudi osetljivost na hladnoću može biti izraženija zbog zdravstvenih stanja. Jedan primer je Rejnoova bolest, kod koje se mali krvni sudovi prstiju na rukama i nogama grče, pa koža može pobledeti ili poprimiti plavičastu boju. Simptomi se najčešće povlače nakon zagrevanja, ali mogu biti neprijatni.
Da li temperatura utiče na radnu efikasnost?
Istraživanje sprovedeno među studentima u Nemačkoj pokazalo je da su žene na višim temperaturama ostvarivale bolje rezultate na verbalnim i matematičkim zadacima, dok su muškarci bolje rezultate postizali u nešto hladnijim uslovima. Razlike su bile relativno male, ali su ukazale na mogućnost da temperatura radnog prostora utiče na učinak.
Ipak, nisu svi stručnjaci saglasni da uobičajene razlike u temperaturi značajno utiču na produktivnost. Analiza 35 istraživanja koju je sproveo tim sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju pokazala je da se učinak značajnije pogoršava prvenstveno pri izrazito visokim ili niskim temperaturama.
Rešenje je u prilagođavanju prostora
Podešavanje klima-uređaja, mogućnost izbora odeće i prilagođavanje radnog prostora mogu pomoći da se različite potrebe zaposlenih lakše usklade. Takav pristup može doprineti i smanjenju potrošnje energije, posebno tokom letnjih meseci.
Nauka, dakle, potvrđuje da postoje prosečne razlike u načinu na koji muškarci i žene doživljavaju temperaturu, ali individualne osobine imaju veliku ulogu. Ako je nekome stalno hladno čak i u toplom prostoru, naročito ako je to nova pojava ili je praćena drugim simptomima, korisno je potražiti savet lekara.
