Jedan mirno sedi, dok mu drugi prstima pregledava krzno po leđima, vratu ili ramenima. Prizor deluje kao svakodnevno čišćenje, ali izbor partnera i vreme provedeno zajedno otkrivaju mnogo više.
Kod makakija, babuna i drugih primata međusobno negovanje krzna, poznato kao grooming, ima važnu društvenu ulogu. Uklanjanje nečistoća i parazita jeste deo posla, ali je to istovremeno način da životinje održavaju veze unutar grupe.
Ne poklanjaju svima jednaku pažnju
Život u istoj grupi ne znači da su svi njeni članovi podjednako bliski. Sa nekima provode više vremena, češće im prilaze i redovnije im sređuju krzno.
Zato izraz „najbolji drugari“ ima osnovu u posmatranju njihovog ponašanja, iako ne možemo znati da li prijateljstvo doživljavaju kao ljudi. Istraživači bliske odnose prepoznaju po ponovljenom izboru istih partnera, boravku u njihovoj blizini i međusobnoj podršci.
Kod ženki babuna u Amboseliju, u Keniji, dugogodišnja posmatranja pokazala su naročito snažne veze između bliskih srodnica, uključujući majke, ćerke i sestre.
Pažnja često ide u oba smera
Međusobno sređivanje krzna ne mora odmah da bude uzvraćeno, ali uzajamnost ima značajnu ulogu.
Analiza podataka iz 48 društvenih grupa, koje su obuhvatale 22 vrste primata, pokazala je da ženke češće neguju krzno onim članovima grupe koji najviše pažnje poklanjaju njima.
Takav obrazac zabeležen je i kada je, koliko su podaci dozvoljavali, uzeto u obzir srodstvo.
To ne znači da životinje „broje usluge“, već da njihove interakcije nisu nasumične.
Bliskost, pomirenje i savezništvo
Bilo bi, ipak, previše jednostavno svaki ovakav susret nazvati izrazom prijateljstva. Na izbor partnera mogu uticati i položaj u grupi, mogućnost dobijanja podrške ili nedavni sukob.
Istraživači Instituta Maks Plank utvrdili su da šimpanze i čađavi mangabeji prilagođavaju izbor partnera i tome ko se nalazi u blizini. Obe vrste češće su negovale krzno svojim bliskim partnerima, ali su ovo ponašanje koristile i prilikom pomirenja.
Složenost njihovih odnosa vidi se i u drugim situacijama, poput zabeleženih slučajeva u kojima šimpanze stavljaju insekte na sopstvene i tuđe rane. Svrha tog postupka još nije potpuno razjašnjena.
Zašto su bliski odnosi važni
Višedecenijsko praćenje babuna u Keniji povezalo je snažnije društvene veze sa većom verovatnoćom preživljavanja. U istraživanju koje je obuhvatilo 542 životinje, bliski odnosi mužjaka sa ženkama bili su povezani sa boljim preživljavanjem.
Nalaz pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da samo sređivanje krzna produžava život.
Zato u mirnom prizoru dva majmuna koji jedan drugome pregledaju dlaku vredi primetiti i njihov izbor: kome prilaze, uz koga ostaju i kome se ponovo vraćaju. Upravo se kroz takve ponovljene susrete prepoznaju njihove najbliže veze.
