Na jugostoku Srbije, u pirotskom, leskovačkom i vranjskom kraju, jednostavno, a fascinantno jelo obavezno je na trpezi, a svedoči o domišljatosti starog srpskog domaćina.
Naziv jela, asocijativno, potiče od reči trljanje, koje se odnosi na sam proces pripreme. Za razliku od modernih salata koje se seckaju ili blendiraju, sastojci za trljanicu se tradicionalno gnječe drvenim tučkom dubokoj drvenoj posudi, čime se njihovi ukusi ne samo pomešaju, već se iz njih izvuče maksimum eteričnih ulja i aromatičnih sokova.
Tajna je u tri osnovna sastojka
Iako deluje skromno, trljanica je prava eksplozija ukusa. Osnovu čine četiri jednostavna elementa: suve crvene paprike (najbolje su stare, autohtone sorte sušene na promaji), svež praziluk i krupna so i ulje.
Kako se pravi prava trljanica?
Suve paprike se kratko prokuvaju u ključaloj vodi samo toliko da omekšaju, a zatim im se pažljivo skine kožica i očiste semenke.
Sitno naseckani praziluk se stavi u drvenu posudu, posoli i dobro istrlja drvenim tučkom dok potpuno ne omekša i ne pusti svoj prirodni sok.
U omekšali praziluk dodaje se pripremljena pulpa od suvih paprika, pa se sve zajedno nastavlja gnječiti dok se ne dobije gusta, ujednačena smesa bogate crveno-zelene boje. Sve se prelije vrućim uljem (ponekad i svinjskom mašću) i dobro promeša.
Od posne do mrsne trljanice
Trljanica je izuzetno prilagodljivo jelo. U vreme postova pravi se u svojoj osnovnoj varijanti sa dodatkom mlevenih oraha, dok se u mrsnim danima u nju često izmrvi stari, punomasni pirotski ili šarplaninski sir. Takođe, ljubitelji ljutog obavezno dodaju barem jednu ljutu papričicu koja jelu daje karakterističan južnjački ukus.
Obično se služi uz vruće pogače, proju, pečenje, ili i kao vrhunska meza uz domaću prepečenicu.
