Kosti su živo tkivo koje se neprestano menja, učestvuje u stvaranju krvnih ćelija, čuva važne minerale i reaguje na način na koji koristimo svoje telo.
1. Kosti se neprestano obnavljaju
Kost nije nepromenljiva struktura. U njoj se svakodnevno odvijaju procesi razgradnje starog i stvaranja novog koštanog tkiva. Zahvaljujući tom procesu, organizam može da popravlja sitna oštećenja i prilagođava kosti različitim opterećenjima. Zato je skelet tokom života podložan stalnim promenama.
2. U njima nastaju krvne ćelije
Unutar pojedinih kostiju nalazi se koštana srž, u kojoj se stvaraju krvne ćelije. Crvena koštana srž proizvodi crvena i bela krvna zrnca, kao i trombocite. To znači da skelet ima važnu ulogu u snabdevanju organizma ćelijama koje prenose kiseonik, učestvuju u odbrani od infekcija i pomažu zgrušavanju krvi.
3. Kosti čuvaju važne minerale
Kost je svojevrsno skladište minerala, pre svega kalcijuma i fosfora. Organizam ih može oslobađati iz koštanog tkiva kada je potrebno održavati odgovarajuću ravnotežu minerala u krvi. Zbog toga zdravlje kostiju nije važno samo za njihovu čvrstinu već i za normalno funkcionisanje čitavog organizma.
4. Štite najosetljivije organe
Skelet ima i zaštitnu ulogu. Lobanja štiti mozak, grudni koš štiti srce i pluća, dok kičmeni stub okružuje kičmenu moždinu. Kosti su tako oblikovane da pruže čvrstinu tamo gde je zaštita unutrašnjih organa od presudnog značaja.
5. Pomažu nam da se krećemo
Kosti same ne mogu da se pokreću. Pokret nastaje zahvaljujući saradnji kostiju, zglobova i mišića. Mišići se putem tetiva pričvršćuju za kosti i povlače ih, dok zglobovi omogućavaju različite vrste pokreta. Na taj način skelet funkcioniše kao sistem poluga koji nam omogućava da hodamo, trčimo, skačemo ili podižemo predmete.
6. Reaguju na fizičko opterećenje
Kosti „osećaju“ mehaničko opterećenje kojem su izložene. Kada ih redovno opterećujemo, na primer tokom hodanja, trčanja ili vežbi snage, koštano tkivo dobija signale koji utiču na njegovo održavanje i remodelovanje. Zbog toga je fizička aktivnost jedan od važnih faktora za očuvanje koštane mase.
7. Zarastaju nakon preloma
Kada se kost polomi, organizam pokreće složen proces popravke. Na mestu preloma najpre nastaje tkivo koje stabilizuje povređeni deo, nakon čega se formira novo koštano tkivo. Ono se potom postepeno preoblikuje i jača. Proces može trajati nedeljama ili mesecima, u zavisnosti od vrste i mesta preloma, kao i drugih faktora.
Briga o kostima zato nije važna samo u starijem dobu, jer navike koje razvijamo tokom čitavog života utiču na zdravlje našeg skeleta.
