Ta želja često nije samo pitanje ukusa. Na nju utiču umor, stres, navike koje smo godinama stvarali, ali i način na koji mozak reaguje kada traži brzo zadovoljstvo nakon napornog dana.
Kako dan odmiče, organizam troši energiju, a mentalni napor se nakuplja. Kada smo iscrpljeni, mozak prirodno traži nešto što će brzo doneti osećaj prijatnosti.
Šećer je jedan od najbržih izvora energije, a slatka hrana utiče na centre u mozgu povezane sa nagradom i zadovoljstvom. Zbog toga nakon nekoliko kockica čokolade ili omiljenog kolača često dolazi osećaj opuštanja.
Međutim, problem nastaje kada slatkiši postanu glavni način da se izborimo sa stresom ili umorom.
Nedostatak sna može pojačati želju za šećerom
Kada ne spavamo dovoljno, organizam teže reguliše apetit.
Istraživanja su pokazala da manjak sna može uticati na hormone koji kontrolišu osećaj gladi i sitosti. Tada telo češće traži kaloričnu hranu koja brzo daje energiju, a slatkiši su jedan od najlakših izbora.
Zbog toga osoba koja je neispavana može imati mnogo jaču želju za čokoladom ili grickalicama nego nakon kvalitetnog odmora.
Grelin i leptin utiču na to koliko jedemo
Na osećaj gladi i sitosti utiču brojni procesi u organizmu, a među najpoznatijim hormonima su grelin i leptin.
Grelin šalje signal da je telu potrebna hrana, dok leptin učestvuje u stvaranju osećaja sitosti.
Kada su obroci neredovni, san loš ili je telo duže vreme izloženo stresu, ravnoteža ovih hormona može biti promenjena. Tada se lakše javlja potreba za hranom koja brzo donosi osećaj zadovoljstva, posebno za slatkišima.
Večernji desert često postaje nagrada
Za mnoge ljude slatkiš nakon večere nije povezan samo sa glađu.
Nakon celog dana obaveza, telefoniranja, rada i stresa, mali desert može postati trenutak koji povezujemo sa odmorom.
Ako smo navikli da uz film, seriju ili opuštanje uvek imamo nešto slatko, mozak vremenom počinje da očekuje taj ritual. Želja se tada može pojaviti čak i kada organizmu zapravo nije potrebna dodatna hrana.
Cilj nije potpuno izbaciti slatkiše, već smanjiti situacije u kojima ih jedemo automatski.
Neke navike mogu pomoći:
- ne preskakati obroke tokom dana,
- unositi dovoljno proteina i vlakana koji duže drže sitost,
- voditi računa o kvalitetu sna,
- pronaći drugi način opuštanja nakon napornog dana,
- imati zdraviju opciju kada se javi želja za slatkim.
Voće, jogurt sa orašastim plodovima ili manja količina omiljenog deserta mogu biti bolji izbor nego nekontrolisano grickanje iz navike.
Kako razlikovati glad od želje za slatkišem?
Prava glad uglavnom dolazi postepeno i može se zadovoljiti različitim namirnicama.
Kod želje za slatkišima često postoji potreba baš za određenom hranom, čokoladom, kolačem ili keksom. To je često znak da nije u pitanju samo glad, već kombinacija navike, emocija i potrebe za kratkim osećajem zadovoljstva.
