Postoji drevna metoda pamćenja koja je vekovima pomagala ljudima da u glavi sačuvaju ogromne količine informacija, a danas ponovo privlači pažnju naučnika zbog svog potencijala da očuva mentalne sposobnosti i uspori kognitivno propadanje. Reč je o metodi loci, poznatoj i kao „palata sećanja“, tehnici koja podrazumeva povezivanje informacija koje želimo da zapamtimo sa dobro poznatim prostorima iz svakodnevnog života. Umesto suvopamtnog učenja, mozak koristi slike, prostor i maštu kako bi uspomene učinio trajnijim i lakše dostupnim.
Princip je jednostavan: osoba u mislima prolazi kroz poznatu kuću, ulicu ili drugi prostor i na određenim mestima „ostavlja“ informacije koje želi da zapamti. Što su mentalne slike neobičnije, živopisnije ili čak pomalo apsurdne, veća je verovatnoća da će ostati u sećanju. Ova tehnika poznata je još od antičkih vremena, ali savremena istraživanja pokazuju da se njena efikasnost zasniva na načinu na koji je ljudski mozak evolutivno oblikovan; mnogo lakše pamtimo mesta i prizore nego apstraktne podatke poput brojeva ili spiskova.
Naučnici su utvrdili da korišćenje metode loci istovremeno aktivira više moždanih regiona zaduženih za pamćenje, vizuelnu obradu i planiranje. Na taj način stvaraju se snažnije veze među nervnim ćelijama, a mozak postaje efikasniji u čuvanju i pronalaženju informacija. Inspirisani time, stručnjaci istražuju mogućnost da ova tehnika pomogne osobama sa početnim stadijumima demencije, kao i ljudima koji se oporavljaju od povreda mozga ili se suočavaju sa drugim kognitivnim teškoćama.
Mogućnosti primene ne završavaju se na očuvanju pamćenja. Psiholozi ispituju kako „palate sećanja“ mogu da posluže kao sigurna mentalna utočišta za osobe koje se bore sa traumama, anksioznošću ili depresijom. U vremenu kada se sve više oslanjamo na telefone, navigaciju i internet da pamte umesto nas, ova drevna tehnika podseća da ljudski mozak poseduje izuzetne sposobnosti koje se mogu razvijati tokom celog života. Kao što fizička aktivnost održava telo u formi, vežbanje pamćenja može postati važan trening za dugoročno očuvanje mentalnog zdravlja.
