Dešava se gotovo svima: lice je poznato, sećanje na osobu je jasno, poznati su i detalji o tome gde smo je videli ili čime se bavi, ali ime nikako ne dolazi. Nekoliko minuta kasnije, često kada više ni ne razmišljamo o tome, odgovor se iznenada pojavi.
Ova pojava u psihologiji je poznata kao fenomen „vrha jezika“ i predstavlja trenutak u kojem osoba zna da određenu informaciju poseduje, ali ne uspeva odmah da je prizove iz pamćenja.
Iako se najčešće doživljava kao obična zaboravnost, istraživanja pokazuju da je proces nešto složeniji.
Zašto znamo osobu, ali ne možemo da se setimo imena?
Kod fenomena „vrha jezika“ informacija nije nužno izgubljena. Osoba često može da se seti brojnih detalja, gde je nekoga upoznala, čime se ta osoba bavi, kako izgleda, pa čak i kojim slovom ime možda počinje. Problem nastaje u poslednjem koraku, kada treba doći do same reči.
Istraživanja pamćenja i govora pokazuju da podaci o osobi mogu da ostanu dostupni, dok zvučni oblik njenog imena privremeno ne može da se prizove.
Upravo zbog toga ljudi u tim trenucima imaju veoma jak osećaj da odgovor znaju, iako ne mogu odmah da ga izgovore.
Zašto se to najčešće događa baš sa imenima?
Lična imena predstavljaju poseban izazov za pamćenje. Kod običnih reči postoji veliki broj povezanih informacija koje mogu da pomognu pri prisećanju. Kada se, na primer, traži reč „stolica“, sa njom su povezani izgled, namena, oblik i brojne druge osobine.
Kod imena takvih tragova ima mnogo manje. Ime samo po sebi uglavnom ne govori ništa o osobi koja ga nosi, a isto ime može pripadati velikom broju ljudi. Zbog toga je veza između određene osobe i njenog imena slabije povezana sa značenjem nego što je to slučaj kod većine drugih reči.
Zato se može dogoditi da neko bez problema prepozna poznatog glumca, priseti se njegovih filmova i uloga, ali njegovo ime ostane nedostupno.
Imena koja ređe koristimo lakše nam „pobegnu“
Na to koliko ćemo lako prizvati određeno ime utiče i koliko često ga koristimo. Studija objavljena 2025. godine, u kojoj je učestvovalo 80 odraslih osoba, pokazala je da je fenomen „vrha jezika“ bio češći kod imena koja su učesnici kasnije naučili, ređe ih koristili ili ih duže vreme nisu čuli.
Ime osobe sa kojom se svakodnevno razgovara zato se obično priziva gotovo automatski, dok ime nekoga koga godinama nismo videli može zahtevati mnogo više vremena.
Drugim rečima, što češće koristimo određenu informaciju, ona nam je lakše dostupna.
Šta se u tim trenucima događa u mozgu?
Fenomen „vrha jezika“ proučavan je i pomoću snimanja moždane aktivnosti. U jednom istraživanju u okviru Harvard Aging Brain Study učestvovale su 73 zdrave starije osobe koje su pokušavale da se sete imena poznatih ljudi.
Rezultati su pokazali razliku između trenutaka kada se osoba uspešno setila imena i onih kada je odgovor ostao „na vrhu jezika“.
Tokom neuspešnog pokušaja prisećanja primećena je povećana aktivnost u delovima prefrontalnog korteksa koji imaju ulogu u kontroli i praćenju procesa pamćenja.
Aktivna je bila i hipokampalna formacija, deo mozga koji je važan za pamćenje.
Takvi nalazi ukazuju da mozak i u trenutku kada ne možemo da izgovorimo ime aktivno pokušava da pronađe odgovarajuću informaciju.
Zašto se ime često pojavi tek kada odustanemo?
Jedna od karakteristika fenomena „vrha jezika“ jeste da se tražena reč često pojavi tek kada osoba prestane da pokušava da je se seti. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja pažnja se usmeri na nešto drugo, a ime se kasnije pojavi bez očiglednog razloga.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da druge reči i zvuci na koje osoba u međuvremenu naiđe ponovo aktiviraju deo zvučne strukture traženog imena.
Eksperimenti su pokazali da fonološki tragovi, odnosno glasovi i slogovi povezani sa određenom rečju, mogu da olakšaju njeno prizivanje.
Zbog toga je nekada dovoljno čuti prvo slovo ili slog da bi se ime odmah pojavilo.
Fenomen „vrha jezika“ češći je sa godinama
Ova pojava nije karakteristična samo za starije osobe i javlja se u različitim životnim dobima. Ipak, istraživanja pokazuju da sa godinama postaje češća, naročito kada je reč o ličnim imenima. To, međutim, samo po sebi ne mora da znači da postoji ozbiljan problem sa pamćenjem.
Povremene teškoće u prisećanju imena, posebno kada se osoba kasnije ipak seti tražene reči, mogu biti deo normalnog funkcionisanja pamćenja i procesa starenja.
Drugačije je ukoliko problemi sa pronalaženjem reči postaju sve učestaliji, odnose se i na uobičajene svakodnevne pojmove ili počnu da utiču na razgovor i svakodnevne aktivnosti.
U tim slučajevima stručnjaci preporučuju da se promene ne zanemaruju i da se potraži savet lekara.
Fenomen „vrha jezika“, međutim, u najvećem broju slučajeva govori o privremenom problemu u pristupu informaciji, a ne o tome da je ona potpuno nestala iz pamćenja.
Zato se ime koje je nekoliko trenutaka delovalo nedostižno često pojavi kasnije – onda kada ga više ni ne tražimo.
