Sve više ljudi želi da proveri rizik
Kako testovi krvi za otkrivanje bioloških promena povezanih sa Alchajmerovom bolešću postaju dostupniji, sve više ljudi bez problema sa pamćenjem želi da proveri da li postoje rani znaci bolesti. Na taj korak često se odlučuju oni koji su gledali roditelje ili druge bliske osobe kako se suočavaju sa demencijom i strahuju da bi ih mogla zadesiti ista sudbina.
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je četiri testa krvi za otkrivanje pokazatelja promena povezanih sa ovom bolešću. Među njima su Elecsys pTau217 i PrecivityAD2, koji su odobreni u avgustu 2026. godine. Namenjeni su osobama koje već imaju probleme sa pamćenjem ili razmišljanjem, ali ih sve češće traže i ljudi bez simptoma.
„Pre dve godine veoma retko smo viđali osobe bez simptoma koje su se testirale. To se zaista promenilo“, izjavila je Suzan Šindler, neurolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington, koja je učestvovala u proveri pouzdanosti testa PrecivityAD2.
Međutim, pozitivan nalaz ne može pouzdano da pokaže da li će osoba razviti simptome, niti kada bi se oni mogli pojaviti. Pošto za ljude bez simptoma još ne postoje odobrene terapije namenjene takvom stanju, rezultat može izazvati dodatnu zabrinutost, dovesti do novih ispitivanja i otvoriti pitanja o budućem osiguranju za život ili dugotrajnu negu, bez jasne promene u medicinskom postupanju.
Šta testovi zapravo otkrivaju?
Alchajmerovu bolest karakteriše nakupljanje dva tipa proteinskih naslaga u mozgu. Amiloidni plakovi nastaju izvan moždanih ćelija, dok se zapetljaji proteina tau formiraju unutar njih. Smatra se da ove promene mogu početi deset ili više godina pre pojave prvih simptoma.
Oba novija testa mere p-tau217, oblik proteina tau čiji nivo u krvi raste kako se amiloid nakuplja u mozgu. Ovaj pokazatelj smatra se jednim od najpreciznijih krvnih biomarkera za utvrđivanje prisustva amiloida.
Test Elecsys pTau217, koji proizvodi kompanija Roše, koristi antitela za merenje ovog proteina. PrecivityAD2, kompanije C2N, analizom pomoću masenog spektrometra meri više oblika amiloida beta i proteina tau, a zatim na osnovu njihovih vrednosti procenjuje verovatnoću prisustva amiloidnih naslaga.
Ipak, otkrivanje bioloških promena ne daje potpun odgovor na pitanje kako će se one odraziti na zdravlje pojedinca. Kod nekih ljudi promene u mozgu mogu postojati godinama bez vidljivih simptoma, dok se kod drugih razvijaju kognitivne tegobe.
Pozitivan nalaz ne znači da će se razviti demencija
Pitanje kako definisati Alchajmerovu bolest i dalje je predmet stručnih rasprava. Radna grupa Udruženja za Alchajmerovu bolest redefinisala je 2024. godine bolest na osnovu bioloških pokazatelja, što znači da bi i osoba bez simptoma, ali sa abnormalnim biomarkerima, mogla da dobije takvu dijagnozu prema tom pristupu.
Međutim, u kliničkoj praksi stručnjaci ne preporučuju testiranje osoba bez kognitivnih tegoba izvan istraživačkih studija. Jedan od razloga je to što još nema dovoljno podataka o pouzdanosti testova u ovoj grupi, kao ni dovoljno dokaza da bi rano otkrivanje promena donelo jasnu zdravstvenu korist.
Ričard Mejjo, neurolog sa Univerziteta Kolumbija, upozorava da neki ljudi mogu imati karakteristične promene u mozgu, a da nikada ne razviju simptome tokom života. Takve promene postaju češće sa starenjem.
„Pozitivan rezultat nije smrtna presuda, ali jeste znak da se nešto događa“, istakao je Mejjo.
Na rezultate mogu uticati i druga zdravstvena stanja. Bolesti bubrega, na primer, mogu dovesti do lažno povišenih vrednosti biomarkera u krvi. Kod osoba koje već imaju kognitivne tegobe, postoji i mogućnost da su simptomi posledica depresije, dejstva lekova ili drugih bolesti, a ne Alchajmerove bolesti.
Zašto se testiranje bez simptoma još ne preporučuje?
Stručnjaci naglašavaju da je za pravilno tumačenje rezultata neophodno uzeti u obzir zdravstveno stanje osobe, njene simptome i druge relevantne podatke. Sam test krvi ne može da pruži pouzdanu prognozu budućeg razvoja bolesti, niti pozitivan rezultat znači da će osoba sigurno razviti demenciju.
Zbog tih ograničenja, aktuelne kliničke smernice ne preporučuju rutinsko testiranje ljudi koji nemaju probleme sa pamćenjem ili drugim kognitivnim funkcijama.
Razvoj krvnih testova predstavlja važan napredak u istraživanju Alchajmerove bolesti, jer bi mogao da olakša njeno ranije prepoznavanje i izbor pacijenata za buduća istraživanja i terapije. Ipak, dok nauka ne utvrdi šta pozitivan nalaz zaista znači za dugoročno zdravlje pojedinca, rano otkrivanje bioloških promena mora se posmatrati uz oprez.
