Istraživači ispituju ulogu estrogena u starenju mozga, dok stručnjaci upozoravaju da česte smetnje pamćenja tokom menopauze same po sebi ne znače demenciju.
Estrogen se najčešće pominje kada se govori o menstrualnom ciklusu i menopauzi, ali njegovo delovanje obuhvata i mozak. Receptori za ovaj hormon nalaze se u područjima važnim za pamćenje i druge misaone sposobnosti, kao i za regulaciju raspoloženja.
Harvard Health Publishing, ukazuje na to da reproduktivna istorija žene utiče na njenu ukupnu izloženost estrogenu. Naučnici pokušavaju da razjasne kako je ta izloženost povezana sa starenjem mozga i rizikom od demencije.
Od prve menstruacije do menopauze
Vreme prve menstruacije, trudnoće i završetak reproduktivnog perioda predstavljaju važne delove ove slike. Harvardov pregled izdvaja menopauzu kao naročito značajan faktor i navodi da je njen kasniji nastup povezan sa manjim rizikom od demencije.
To, međutim, ne znači da se buduće zdravlje mozga može predvideti samo na osnovu godina u kojima je žena dobila prvu ili poslednju menstruaciju. U istraživanjima se razmatraju i obrazovanje, pušenje, krvni pritisak, dijabetes i drugi faktori koji mogu uticati na rezultate.
Zašto se javlja moždana magla
Zaboravljena reč usred razgovora, izgubljen tok misli ili teškoće da se održi pažnja mogu biti deo takozvane moždane magle u menopauzi. Ovaj izraz opisuje skup tegoba sa pamćenjem i koncentracijom, čija se izraženost razlikuje od žene do žene.
Prema stručnom pregledu Međunarodnog društva za menopauzu, među najdoslednije zabeleženim promenama nalaze se teškoće u učenju i prisećanju verbalnih informacija. Kod većine žena rezultati testiranja ipak ostaju u uobičajenim granicama. Tegobe se kod mnogih ublažavaju nakon menopauze, dok kod nekih mogu potrajati.
Hormonske promene deo su objašnjenja, ali važni su i problemi sa spavanjem, valunzi i promene raspoloženja. Zato pri proceni koncentracije treba sagledati i druge simptome koje žena ima.
Ranija menopauza i rizik od demencije
Analiza iz 2024. godine, koja je obuhvatila 233.802 žene, povezala je menopauzu pre 40. godine sa oko 47 odsto višom relativnom stopom nastanka demencije nego kod menopauze između 50. i 52. godine. To ne znači da će 47 odsto žena oboleti, niti istraživanje dokazuje uzročnu vezu. Smetnje koncentracije i povremena zaboravnost u menopauzi same po sebi ne znače demenciju.
Hormonska terapija zahteva individualnu procenu
Hormonska terapija može ublažiti tegobe menopauze, ali se kod žena koje u menopauzu ulaze u uobičajenom dobu ne preporučuje radi prevencije demencije. O njenoj primeni odlučuje se sa lekarom, na osnovu simptoma, zdravstvenog stanja i mogućih rizika.
Šta može pomoći zdravlju mozga
Redovno kretanje, mentalna aktivnost, društveni kontakti, mediteranska ishrana i prestanak pušenja mogu doprineti očuvanju zdravlja mozga. Važna je i kontrola krvnog pritiska, dijabetesa i holesterola. Ako promene pamćenja ometaju svakodnevne obaveze, potrebno je obratiti se lekaru.
