Feta je jedan od najpoznatijih grčkih proizvoda i nosi oznaku zaštićenog porekla (PDO).
To znači da ime nije samo naziv vrste sira. Povezano je sa mestom na kojem se proizvodi, mlekom koje se koristi i tradicionalnim načinom proizvodnje.
Zato beli sir napravljen na drugom mestu može da bude veoma sličan, ali u Evropskoj uniji ne može jednostavno da se prodaje kao feta.
Ni cela Grčka nije područje proizvodnje
Zanimljivo je da feta ne može da se proizvodi ni baš svuda u Grčkoj.
Zaštićeno područje obuhvata Makedoniju, Trakiju, Epir, Tesaliju, centralni deo Grčke, Peloponez i ostrvo Lezbos.
Krit, Kikladi, Dodekanez i još neka grčka ostrva ne pripadaju području određenom za proizvodnju fete.
Razlog zaštite nije samo geografija. Smatra se da su lokalna klima, pašnjaci, biljni svet i dugogodišnji način uzgoja ovaca i koza povezani sa osobinama mleka i karakterističnim ukusom ovog sira.
Feta se ne pravi od kravljeg mleka
Još jedna česta zabuna odnosi se na mleko.
Prava feta pravi se od ovčijeg mleka ili od mešavine ovčijeg i kozjeg mleka. Ako se koristi kozje mleko, njegov udeo može da bude najviše 30 odsto.
Kravlje mleko nije deo propisane recepture.
Zbog toga beli sir od kravljeg mleka, čak i ako je sazrevao u salamuri i izgledom veoma podseća na fetu, ne ispunjava uslove za korišćenje zaštićenog naziva.
Sir mora da sazreva najmanje dva meseca
Ni proizvodnja se ne završava čim se mleko usiri.
Nakon zgrušavanja, sirna masa se stavlja u kalupe i ostavlja da se ocedi bez pritiskanja. Zatim se seče, soli i stavlja u salamuru.
Sazrevanje se odvija u više faza i traje najmanje dva meseca.
Tek tokom tog perioda sir dobija strukturu, miris i prepoznatljiv slan i blago kiselkast ukus.
U proizvodnji nisu dozvoljeni dodavanje boja, konzervansa, mleka u prahu ili kondenzovanog mleka.
O imenu se vodila i pravna borba
Feta se decenijama proizvodila i van Grčke, pa je bilo sporno da li je njeno ime vremenom postalo opšti naziv za određenu vrstu belog sira.
Evropska komisija je 2002. godine ponovo registrovala „Fetu“ kao zaštićenu oznaku porekla, a Evropski sud pravde je nekoliko godina kasnije potvrdio zaštitu i zaključio da naziv nije postao generički.
Koliko se zaštita ozbiljno primenjuje pokazao je i slučaj Danske. Sud Evropske unije je 2022. presudio da danski proizvođači ne mogu da koriste naziv feta za sir koji ne ispunjava propisane uslove čak ni kada je namenjen izvozu van Evropske unije.
Sličan sir može postojati, ali ime pravi razliku
Naravno, beli sirevi u salamuri proizvode se širom Balkana, Mediterana i drugih delova sveta, često po veoma dugoj sopstvenoj tradiciji.
Zaštita fete ne znači da su oni manje kvalitetni. Razlika je u nazivu.
Kao što određena vina i drugi tradicionalni proizvodi imaju ime vezano za svoje poreklo, tako i „feta“ u Evropskoj uniji označava tačno određeni proizvod
