Tim istraživača iz Francuske komisije za alternativne energije i atomsku energiju izložio je sićušne uzorke vode ekstremnim uslovima temperature i pritiska. Umesto da se voda pretvori u gas i razloži na atome vodonika i kiseonika, nastao je heksagonalni zbijeni led, poznat kao hcp led.
Kako se kristal zagrevao, naučnici su uočili neobično širenje koje predstavlja karakteristiku takozvanog superjonskog ponašanja. Rezultati ukazuju da je materijal prešao u superjonsko stanje na temperaturi od oko 1.700 kelvina, odnosno više od 1.400 stepeni Celzijusa.
Na Zemlji voda pri zagrevanju prelazi iz tečnog u gasovito stanje i širi se. Međutim, kada je izložena ogromnom pritisku, njeno širenje može biti sprečeno. Tada molekuli vode mogu da se organizuju na načine koji su potpuno drugačiji od struktura običnog leda kakav poznajemo.
Posebno je zanimljivo što se smatra da bi superjonski led mogao da postoji duboko unutar Urana i Neptuna. U takvim ekstremnim uslovima voda može imati svojstva koja su istovremeno karakteristična za čvrstu i tečnu materiju, a njeno ponašanje moglo bi da bude povezano i sa stvaranjem neobičnih magnetnih polja ovih planeta.
Otkriće zato nije samo laboratorijska zanimljivost. Proučavanje ovakvih ekstremnih oblika vode naučnicima može pomoći da bolje razumeju šta se dešava duboko ispod površine udaljenih planeta i kako nastaju njihova neobična fizička svojstva.
