Zamenik direktora centra Aleksandar Romanov izjavio je da se nova bioinženjerska ćelijska struktura kontroliše svetlošću, primenom tehnologije zasnovane na proteinima osetljivim na svetlost.
„Dobili smo i testiramo novi tip ćelija i verujemo da će njihova početna fotosenzitivnost poboljšati efikasnost. Nismo mi dobili Nobelovu nagradu, ali to pokazuje da smo, takoreći, radili u pravom smeru“, rekao je Romanov, prenosi agencija TASS.
Ćelije su razvili bioinženjeri Moskovskog instituta za fiziku i tehnologiju (MFTI) u saradnji sa aritmolozima Mešalkinovog centra. Postavljene su na posebne polimerne podloge, a zatim implantirane u srce, sa ciljem da omoguće prirodno funkcionisanje ćelija uz mogućnost spoljne kontrole srčanog ritma.
Istraživači koriste proteine koji menjaju stanje pod uticajem svetlosti određene talasne dužine, čime mogu da podstaknu ili umire aktivnost ćelija. Planirano je da se za regulisanje aritmija koristi uređaj koji emituje plavu svetlost talasne dužine od oko 460 nanometara.
Prema rečima Romanova, svetlosni izvor mogao bi da bude ugrađen ispod kože pacijenta u obliku posebne kapsule ili postavljen na grudni koš.
Kardiohirurzi su danas u eksperimentalnoj operacionoj sali implantirali novu grupu ćelija osetljivih na svetlost u srce minijaturne svinje. Ćelije su najpre postavljene na polimernu podlogu, a potom ubrizgane u srce u obliku mikrokapsula.
Romanov je naveo da se očekuje da efekat postupka traje pet do sedam dana.
Prema navodima iz izveštaja, istraživanje je u eksperimentalnoj fazi, a mogućnost primene ove tehnologije u lečenju ljudi tek treba da bude ispitana.
