Visok krvni pritisak jedan je od najvažnijih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova, a fizička aktivnost ima značajno mesto u njegovoj kontroli.
Među najpristupačnijim aktivnostima su hodanje i trčanje. Za njih nije potrebna teretana niti posebna oprema, ali se razlikuju po intenzitetu i opterećenju koje predstavljaju za organizam.
Postavlja se zato jednostavno pitanje – da li je za krvni pritisak bolje hodati ili trčati?
Hodanje može napraviti veliku razliku
Brzo hodanje možda deluje kao previše jednostavna aktivnost da bi značajnije uticalo na zdravlje, ali istraživanja pokazuju suprotno.
Redovne šetnje mogu doprineti smanjenju i gornjeg i donjeg krvnog pritiska. Hodanje istovremeno poboljšava kondiciju, podstiče cirkulaciju i može pomoći u kontroli telesne težine i stresa.
Velika prednost hodanja je što ga većina ljudi lako može uklopiti u svakodnevni život. Nije neophodno odmah prelaziti velike udaljenosti – tempo i trajanje mogu se postepeno povećavati.
Za osobu koja dugo nije vežbala, brža šetnja je često mnogo realniji početak od trčanja.
Trčanje jače opterećuje srce
Trčanje je intenzivnija aerobna aktivnost. Srce tokom njega radi snažnije, a redovan trening vremenom može poboljšati njegovu sposobnost da efikasno pumpa krv.
Istraživanja pokazuju da i trčanje može sniziti krvni pritisak, uključujući kod osoba koje već imaju hipertenziju.
Međutim, veći intenzitet ne znači nužno da će svaka osoba imati i veću korist. Trčanje zahteva bolju fizičku spremnost, a dodatno opterećuje zglobove i mišiće.
Zbog toga ono nije odgovarajući početak za svakoga.
Ako posmatramo samo intenzitet, trčanje omogućava da se za kraće vreme ostvari zahtevnija fizička aktivnost. Međutim, kada je cilj dugoročna kontrola krvnog pritiska, važnije je nešto drugo – redovnost.
Osoba koja će brzo hodati pet puta nedeljno može imati mnogo veću korist od nekoga ko se odluči za trčanje, ali odustane posle nekoliko treninga.
Zato za veliki broj ljudi nema potrebe da prelaze na trčanje kako bi učinili nešto dobro za svoj krvni pritisak. Dovoljno brza šetnja, tokom koje se disanje ubrzava, ali je razgovor i dalje moguć, predstavlja kvalitetnu aerobnu aktivnost.
Preporuke za odrasle uglavnom podrazumevaju najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, što može biti brzo hodanje.
Druga mogućnost je oko 75 minuta intenzivnije aktivnosti, kao što je trčanje, ili kombinacija ove dve vrste vežbanja.
Aktivnost ne mora biti obavljena odjednom. Može se rasporediti tokom nedelje, a nekome će biti mnogo lakše da svakog dana odvoji pola sata za šetnju nego da organizuje duge treninge.
Najbolja aktivnost je ona koju možemo da održimo
Hodanje i trčanje nisu protivnici između kojih moramo izabrati pobednika. Obe aktivnosti mogu biti korisne za krvni pritisak i zdravlje srca.
Za početnike, osobe slabije kondicije i one kojima intenzivnije vežbanje ne prija, brzo hodanje često je bolji i održiviji izbor. Oni koji su fizički spremni i vole trčanje mogu nastaviti sa tom aktivnošću.
Najvažnije je da se krećemo redovno i da opterećenje povećavamo postepeno.
Osobe koje već imaju visok krvni pritisak, srčano oboljenje ili dugo nisu bile fizički aktivne trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre početka intenzivnijeg programa vežbanja.
