Puls predstavlja broj otkucaja srca u jednom minutu. Krvni pritisak, sa druge strane, pokazuje pritisak koji krv stvara na zidove krvnih sudova dok cirkuliše kroz telo.
Zato brz puls ne mora automatski da znači i visok krvni pritisak. Moguće je imati ubrzan rad srca, a da pritisak bude uobičajen, kao što je moguće imati povišen pritisak uz sasvim miran puls.
Puls se menja tokom dana
Broj otkucaja srca nije stalno isti.
Puls se prirodno ubrzava kada hodamo, penjemo se uz stepenice, vežbamo ili obavljamo neki fizički posao. Može da poraste i kada smo uzbuđeni, nervozni ili pod stresom.
Kada se telo smiri i odmorimo, rad srca se obično postepeno usporava.
Na puls mogu da utiču i umor, nedostatak sna, kafa, pojedini lekovi, temperatura i opšte stanje organizma.
Zbog toga jedna vrednost izmerena u određenom trenutku ne mora mnogo da govori sama za sebe.
Važno je kako se osećamo
Kada proveravamo puls, nije važan samo broj koji vidimo na aparatu.
Treba obratiti pažnju i na to da li srce kuca ravnomerno, da li se neobično ubrzavanje ponavlja i da li ga prate druge tegobe.
Ako se ubrzan ili veoma spor rad srca često javlja u mirovanju ili ga prate vrtoglavica, slabost, nesvestica, bol u grudima ili otežano disanje, takve simptome ne treba ignorisati.
Puls možemo proveriti i bez aparata
Puls se lako može osetiti na unutrašnjoj strani ručnog zgloba ili na vratu. Dovoljno je lagano prisloniti prste i pratiti otkucaje. Ako želimo da proverimo puls u mirovanju, najbolje je to uraditi kada smo nekoliko minuta sedeli ili ležali i nismo neposredno pre toga bili fizički aktivni.
Kod nekih ljudi srce prirodno radi nešto sporije, naročito ako su fizički aktivni, dok kod drugih broj otkucaja može biti nešto viši.
Zato puls ne treba posmatrati kao izolovan broj.
Pritisak i puls daju različite informacije
Iako ih često merimo istim aparatom, puls i krvni pritisak govore o različitim stvarima. Krvni pritisak pokazuje kako krv deluje na krvne sudove, dok puls govori koliko često srce kuca.
Obe vrednosti mogu biti korisne za praćenje rada srca i krvotoka, ali ih ne treba poistovećivati niti zaključivati o jednoj samo na osnovu druge.
Ako primetimo da se vrednosti duže vreme značajno razlikuju od onoga što je za nas uobičajeno ili se pojave tegobe, najbolje je posavetovati se sa lekarom.
