Psihološkinja Bljuma Zejgarnik još je pre gotovo jednog veka istraživala kako pamtimo zadatke koje smo prekinuli.
Po njoj je nazvan Zejgarnikov efekat. Često se kaže da nedovršeno pamtimo bolje od završenog, mada istraživanja ne potvrđuju da to važi u svakoj situaciji.
Prema istraživačima sa Univerziteta u Bernu, u radu objavljenom 2025. godine došlo se do zanimljive razlike: nije potvrđeno da nedovršene zadatke uvek bolje pamtimo, ali jeste da imamo sklonost da im se vratimo.
To zvuči poznato svakome ko je usred nekog drugog posla pomislio: „Samo da završim ono od jutros.“
Posao se završi, razmišljanje se nastavi
Misli o nezavršenom poslu mogu da se jave i kada radimo nešto sasvim drugo. U istraživanju objavljenom 2011. godine učesnici su se nedovršenog zadatka prisećali čak i dok su čitali tekst koji s njim nije imao veze.
To iskustvo nije vezano samo za laboratoriju. Analiza istraživanja objavljena 2026. godine pokazala je da su nedovršene radne obaveze povezane s češćim razmišljanjem o poslu tokom slobodnog vremena.
Nekome će na pamet pasti mejl koji čeka odgovor, nekome razgovor koji je odložio, a nekome posao za koji još ne zna kako da ga privede kraju.
Takve misli umeju da budu posebno uporne uveče. Ako se stalno vraćamo istom pitanju, a nikuda ne stižemo, ono se pretvara u premotavanje scenarija pred spavanje.
Ostavite sebi jasan početak za sutra
U istom istraživanju pokazalo se da su se misli o nezavršenom zadatku ređe javljale kada su učesnici napravili konkretan plan kako će ga nastaviti.
Pre nego što završite radni dan, umesto „nastaviti izveštaj“ zapišite: „Sutra u devet proveravam brojke u poslednjoj tabeli.“ Tako ćete ujutru znati odakle da krenete, bez ponovnog planiranja posla tokom večeri.
