Psihologija nema recept kojim se mogu proizvesti tuđe emocije. Istraživanja, međutim, pružaju zanimljiv odgovor na drugo pitanje, šta pomaže da se između dvoje ljudi razviju bliskost, poverenje i osećaj povezanosti.
Ne otkrivajte sve o sebi tokom prvog razgovora
Jedan od procesa koji psiholozi dugo povezuju sa razvojem odnosa jeste samootkrivanje – trenutak kada drugoj osobi počinjemo da govorimo o svojim iskustvima, osećanjima i stvarima koje su nam zaista važne.
Psiholozi Nensi Kolins i Lin Miler analizirali su ranija istraživanja o samootkrivanju i dopadanju. Njihova meta-analiza pokazala je da ljudi imaju tendenciju da se više otvaraju osobama koje im se dopadaju, ali i da samo deljenje ličnih stvari može biti povezano sa većim osećajem dopadanja.
To, naravno, ne znači da bi na prvom sastanku trebalo ispričati najintimnije detalje svog života. Mnogo prirodnije je da razgovori postaju ličniji kako raste međusobno poverenje.
Čuveno istraživanje Artura Arona pokazalo je nešto zanimljivo
Psiholog Artur Aron i njegove kolege sproveli su poznati eksperiment u kojem su se parovi tokom 45 minuta postepeno otvarali jedni drugima odgovarajući na sve ličnija pitanja.
U jednom od eksperimenata takav razgovor doveo je do većeg osećaja bliskosti nego običan neobavezan razgovor. Ipak, istraživanje nije pokazalo da postoji spisak pitanja kojim možete garantovano navesti nekoga da se zaljubi – njegov predmet bila je međuljudska bliskost, a ne formula za ljubav.
Drugim rečima, važnije od traženja savršene rečenice može biti stvaranje razgovora u kojem obe osobe imaju priliku da se upoznaju malo dublje.
Nije dovoljno pričati – važno je kako slušate
Profesor psihologije Hari Rajs sa Univerziteta u Ročesteru godinama proučava bliske odnose. Njegov model intimnosti posebno naglašava ono što se događa nakon što nam se druga osoba otvori.
Bliskosti doprinosi osećaj da nas druga osoba razume, ceni ono što govorimo i pokazuje da joj je stalo. Zato pažljivo slušanje nije samo stvar lepog ponašanja – može imati važnu ulogu u tome kako doživljavamo odnos sa nekim.
To može da bude sasvim jednostavno: zapamtiti nešto što vam je osoba ranije rekla, postaviti pitanje umesto da razgovor odmah vratite na sebe ili pokazati interesovanje za nešto što joj je važno.
Umesto još jedne iste kafe, uradite nešto novo
Ako se već viđate, promena rutine može biti zanimljivija nego što izgleda.
Artur Aron i njegove kolege proučavali su parove koji su zajedno učestvovali u novim i uzbudljivim aktivnostima. U njihovim eksperimentima takve aktivnosti bile su povezane sa većim poboljšanjem doživljenog kvaliteta veze nego uobičajeniji, svakodnevni zadaci.
Ne mora to da bude putovanje na drugi kraj sveta. Novi restoran, izlet na mesto na kojem nikada niste bili, čas plesa, kviz, zajedničko kuvanje nepoznatog jela ili neka druga aktivnost koju prvi put isprobavate može stvoriti novo zajedničko iskustvo.
Pažnja se često vidi u sitnicama
Veliki romantični gestovi mogu da izgledaju impresivno, ali svakodnevni odnos se mnogo češće gradi kroz male trenutke.
Rajsov koncept „percipirane responzivnosti partnera“ odnosi se upravo na osećaj da nas druga osoba razume, vrednuje i reaguje na naše potrebe i ono što nam je važno. Istraživanja ovog psihologa i njegovih saradnika povezuju takvu responzivnost sa intimnošću i bliskošću.
Zato poruka pred važan razgovor za posao, pitanje kako je prošao ispit ili činjenica da ste zapamtili kako neko pije kafu ponekad mogu govoriti više od velikog iznenađenja napravljenog samo da biste impresionirali osobu.
Ne pretvarajte se u osobu za koju mislite da će joj se dopasti
Kada želimo da ostavimo dobar utisak, sasvim je normalno da pokažemo svoju najbolju stranu. Problem nastaje kada zbog druge osobe počnemo da menjamo gotovo sve – interesovanja, stavove, prijatelje ili način na koji se ponašamo.
Umesto stalnog pitanja „Kako da mu/joj se dopadnem?“, korisno je postaviti i drugo: „Da li se meni dopada odnos koji stvaramo?“
Da li možete da budete opušteni? Da li vas druga osoba sluša? Poštuje li vaše granice? Postoji li interesovanje sa obe strane?
Ljubav nije nagrada za pravilno odigrane poteze
Možda je upravo ovo najvažnija razlika između psihologije odnosa i saveta koji obećavaju „tajnu zavođenja“.
Možete upoznati nekoga bolje, biti pažljivi, razgovarati otvoreno i stvarati zajednička iskustva. Sve to može doprineti uslovima u kojima se bliskost razvija. Ali nijedno istraživanje ne garantuje da ćete određenim ponašanjem proizvesti romantična osećanja kod osobe koja ih nema.
Zdrav odnos zato nije igra u kojoj treba pronaći pravi potez. Mnogo više govori o tome da li dvoje ljudi, dok se upoznaju, postepeno otkrivaju da žele da budu bliži jedno drugom.
