Prijateljstvo nije samo zajednička kafa ili povremena poruka. Važno je da li pored nekoga možemo da budemo iskreni, da računamo na njega i da se u tom odnosu osećamo prihvaćeno.
Jedno dugogodišnje istraživanje pokazalo je da su u ranim dvadesetim godinama brojni društveni kontakti bili povezani sa kasnijim blagostanjem, dok je oko tridesete značajniji postao kvalitet odnosa.
To ne znači da svima s godinama treba manje prijatelja, već da sam broj poznanstava nije dovoljan da opiše nečiji društveni život.
O tome zašto se krug ljudi često menja u odraslom dobu pisali smo i u tekstu o prijateljstvima posle tridesete.
Kada mali krug ipak boli
Malo prijatelja nije dokaz ni posebne inteligencije ni emocionalne zrelosti. Nekome takav krug odgovara; neko bi voleo više bliskosti, ali teško pronalazi ljude kojima može da se obrati.
Upravo ta razlika je važna: usamljenost zavisi od toga koliko se odnosi koje imamo poklapaju sa odnosima koje želimo.
Zato treba razlikovati i vreme koje rado provodimo sami od osećaja da smo ostali bez društva koje nam je potrebno. O prijatnoj strani vremena nasamo pisali smo ovde.
Cilj nije imati što manje prijatelja. Cilj je imati odnose u kojima ne moramo da glumimo bliskost — bilo da takvih ljudi imamo dvoje ili mnogo više.
