Neko nas povredi, a mi kažemo da nije ništa. Brinemo zbog posla ili porodice, ali ne želimo nikoga da opterećujemo. Jedan takav dan obično prođe. Kada se slični dani nižu, može postati teško da se opustimo čak i onda kada imamo vremena za odmor.
Kako prepoznati da je napetosti previše?
Dugotrajan stres kod nekih ljudi prati loš san, a kod drugih glavobolja, napetost mišića, umor ili problemi sa varenjem. Američko psihološko udruženje navodi da hronični stres može da utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje. To ipak ne znači da neizražena emocija izaziva određenu bolest, niti da svaki od ovih simptoma treba pripisati stresu. Ako se ponavljaju ili pogoršavaju, važno je razgovarati i sa lekarom.
Razgovor ne mora da počne velikim priznanjem
Ponekad je dovoljno reći bliskoj osobi: „Ovo me je uznemirilo“ ili „Treba mi da me saslušaš“. Nekome više prija da prvo zapiše šta se dogodilo i kako se zbog toga oseća. Pisanje može pomoći da se misli razjasne, ali nije zamena za stručnu pomoć i ne prija svima jednako.
Odmor, kretanje i mirnija večernja rutina takođe mogu da pomognu kada se pritisak nagomila. Ako vam je san posebno narušen, pročitajte i naše tekstove o teškoćama sa spavanjem i odlaganju telefona pred spavanje.
Ako napetost traje nedeljama, ometa posao ili odnose s drugima, ili je prate napadi panike i osećaj beznađa, obratite se lekaru, psihologu ili psihoterapeutu. Ne morate sami da čekate da prođe.
