Gubitak voljene osobe predstavlja duboko individualno iskustvo koje se ne može ukupiti u klišee ili definisane faze, pokazalo je sveobuhvatno jednogodišnje istraživanje fondacije „Nagle Sami” i Instituta za psihologiju Univerziteta „Marija Gžegoževska”, a prenosi sajt Science in Poland. Studija pod nazivom „Kako doživljavamo tugu? Glasovi i iskustva ljudi nakon gubitka”, koja je obuhvatila 471 osobu, otkrila je da čak 88,8 odsto ispitanika oseća duboku tugu i prazninu, dok skoro 60 procenata doživljava jak osećaj usamljenosti uprkos tome što ima podršku porodice i prijatelja. Pored toga, više od 80 odsto učesnika nastavlja da intenzivno analizira događaje u vezi sa preminulim, nezavisno od toga koliko je vremena prošlo od gubitka.
Stručnjaci naglašavaju da moderno shvatanje psihologije napušta tradicionalni model „faza tuge”, ističući da proces tugovanja retko ima pravolinijski tok. Emocije se često vraćaju u talasima i menjaju protokom vremena, pri čemu je sasvim prirodno da se pored tuge jave i bes, osećaj krivice, pa čak i trenuci olakšanja ili radosti. Takođe, istraživači upozoravaju na fenomen „društveno nepriznate tuge”, situacije u kojima okolina ne pridaje dovoljno značaja bolu zbog gubitka bivšeg partnera, dugogodišnjeg prijatelja ili drugog bliskog odnosa, čime se osoba dodatno izoluje.
Uobičajene fraze koje okolina izgovara u najboljoj nameri, poput „vreme leči sve rane” ili „moraš da se sabereš”, najčešće nanose štetu jer deluju kao pokušaj da se tuđi bol umanji ili ugura u jednostavne šablone. Umesto toga, osobama koje tuguju nije potrebno deljenje gotovih saveta, već pažljivo i nesudijsko prisustvo. Podrška se najbolje iskazuje spremnošću na slušanje, ponudom pomoći u svakodnevnim obavezama, deljenjem lepih uspomena na preminulog ili jednostavnim podsećanjem da imaju na koga da se oslone.
Dužina trajanja tuge sama po sebi nije razlog za brigu, jer veza i sećanje na voljene ostaju deo čovekovog života zauvek. Ipak, psiholozi napominju da je stručnu pomoć poželjno potražiti ukoliko i nakon mnogo meseci ili godina tuga ostane izuzetno visokog intenziteta i u potpunosti onemogućava svakodnevno funkcionisanje. Razumevanje da zdrav proces tugovanja ne podrazumeva prekid veze sa umrlim, već njeno postepeno preoblikovanje, ključno je za pružanje prave empatije onima koji prolaze kroz gubitak.
