Žene u proseku imaju viši nivo emocionalne inteligencije od muškaraca, ali razlika se najviše ogleda u sposobnosti prepoznavanja i razumevanja tuđih osećanja, pokazalo je veliko istraživanje koje je obuhvatilo gotovo tri decenije naučnih radova, 76 zemalja i više od 600.000 ljudi. Kako navode autori studije, objavljene u časopisu Emotion, emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost prepoznavanja, razumevanja i regulisanja sopstvenih i tuđih emocija. Žene su posebno uspešne u prepoznavanju kada je neko uznemiren, razumevanju razloga za takvo raspoloženje i pružanju podrške. Ipak, istraživači naglašavaju da je reč o prosečnim razlikama, a ne o pravilu koje važi za svaku osobu.
Naučnici smatraju da se ove razlike ne mogu objasniti isključivo biologijom. Podaci pokazuju da je prednost žena znatno manja kod dece nego kod odraslih, kao i da se tokom poslednje tri decenije postepeno smanjuje. Jedno od mogućih objašnjenja leži u načinu vaspitanja: devojčice češće dobijaju podsticaj da govore o osećanjima, prepoznaju emocije drugih i razgovaraju o problemima, dok se dečaci češće uče da emocije kontrolišu ili potiskuju. Dobra vest je da emocionalna inteligencija nije nepromenljiva osobina – istraživanja pokazuju da se ove veštine mogu razvijati i usavršavati, bez obzira na pol.
Međutim, autori upozoravaju i na drugu stranu ovog fenomena: od žena se često očekuje da budu one koje smiruju sukobe, pružaju podršku kolegama i održavaju dobre odnose u porodici i na poslu. Takav emocionalni rad često ostaje neprimećen, neplaćen i bez priznanja, iako doprinosi funkcionisanju timova i zajednice. Zato istraživači smatraju da poslodavci treba da prepoznaju i vrednuju ove veštine, ali i da omoguće svim zaposlenima da ih razvijaju. Zaključak studije je da emocionalna inteligencija ne bi trebalo da bude obaveza koja se podrazumeva od žena, već sposobnost koju svi mogu i treba da nauče.
