Nova studija ukazuje na povezanost između izloženosti određenim teškim metalima i slabijih rezultata na testovima pažnje kod dece sa ADHD-om. Istraživači, međutim, naglašavaju da nalazi ne dokazuju da metali direktno izazivaju ovaj poremećaj.
Izloženost teškim metalima već godinama predstavlja jedno od pitanja kojim se bave stručnjaci za zdravlje dece i zaštitu životne sredine. Posebnu pažnju privlači mogući uticaj žive, olova, kadmijuma, arsena i bakra na mozak koji se još razvija.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Scientific Reports, ispitivalo je vezu između nivoa pojedinih metala u urinu i neuropsiholoških funkcija kod dece sa i bez poremećaja pažnje i hiperaktivnosti, poznatog kao ADHD.
Šta je pokazala studija?
U istraživanju je učestvovalo 205 dece uzrasta od šest do 16 godina. Među njima je bilo 139 dece sa dijagnozom ADHD-a i 66 dece bez te dijagnoze. Istraživači su analizirali uzorke urina i rezultate standardizovanih testova kognitivnih sposobnosti, pažnje i vremena reakcije.
Rezultati su pokazali da je veća izloženost živi bila povezana sa pokazateljima nepažnje, uključujući više propuštenih odgovora, više pogrešnih reakcija i sporije vreme reakcije.
Kod dece sa ADHD-om zabeležene su i dodatne povezanosti. Viši nivoi olova bili su povezani sa većim brojem pogrešnih odgovora, dok je bakar bio povezan sa određenim teškoćama u pažnji i brzini obrade informacija.
Autori su zaključili da su veze između pojedinih metala i slabijih neuropsiholoških rezultata bile izraženije kod dece sa ADHD-om.
Živa nije isto što i uzrok ADHD-a
Iako rezultati istraživanja mogu da zvuče zabrinjavajuće, važno je pravilno ih razumeti. Studija je pokazala povezanost, ali nije dokazala da izloženost živi ili drugim metalima direktno izaziva ADHD.
Istraživanje je bilo posmatračko i zasnovano na podacima prikupljenim u jednom periodu. Takav pristup može da pokaže da se dve pojave javljaju zajedno, ali ne može pouzdano da utvrdi šta je uzrok, a šta posledica.
Na razvoj ADHD-a utiče više faktora, uključujući genetiku, razvoj nervnog sistema, trudnoću, porodično okruženje i druge uticaje iz životne sredine. Zbog toga se rezultate ove studije ne može tumačiti kao dokaz da su teški metali glavni uzrok poremećaja.
Šta kažu šira istraživanja?
Dosadašnji naučni radovi ne daju potpuno jedinstvenu sliku. Sistematski pregled objavljen 2024. godine analizirao je 87 istraživanja o olovu i živi.
Autori su pronašli dosledniju povezanost između izloženosti olovu i ADHD-a, dok za živu većina analiziranih studija nije pokazala značajnu vezu sa pojedinačnim podtipovima ADHD-a.
To znači da se uloga žive i dalje istražuje. Jedna studija može ukazati na određenu povezanost, dok šira analiza većeg broja radova može pokazati da rezultati nisu uvek isti.
Zašto su deca osetljivija?
Dečji nervni sistem još se razvija, zbog čega deca mogu biti osetljivija na štetne uticaje iz životne sredine. Svetska zdravstvena organizacija navodi da živa može da utiče na nervni sistem i da predstavlja posebnu opasnost za razvoj deteta tokom trudnoće i ranog života.
Do izloženosti može doći preko zagađenog vazduha, vode, hrane ili prašine. Kod žive se kao važan izvor navodi i konzumiranje ribe i morskih plodova koji sadrže metil-živu, dok olovo može dospeti u organizam preko stare boje, prašine, kontaminirane zemlje ili pojedinih vodovodnih instalacija.
Šta roditelji mogu da urade?
Roditelji ne bi trebalo samostalno da zaključuju da dete ima trovanje teškim metalima samo na osnovu problema sa pažnjom, hiperaktivnosti ili školskim poteškoćama. Ti simptomi mogu imati različite uzroke i zahtevaju procenu stručnjaka.
Ako postoji konkretna sumnja na izloženost, na primer zbog renoviranja stare kuće, života u blizini industrijskog zagađenja ili kontakta sa potencijalno kontaminiranom vodom i zemljom, najbolje je razgovarati sa pedijatrom.
Za procenu izloženosti olovu koristi se krvni test, a lekar može da preporuči odgovarajuće analize i dalje korake.
Najvažnije je ukloniti mogući izvor zagađenja, a ne pribegavati preparatima za „detoksikaciju“ bez saveta lekara. Takvi proizvodi nisu zamena za medicinsku procenu i mogu biti štetni za decu.
Potrebno je još istraživanja
Novo istraživanje otvara važno pitanje o tome da li deca sa ADHD-om mogu biti osetljivija na određene uticaje iz životne sredine. Ipak, autori sami navode da dizajn studije ne omogućava dokazivanje uzročnosti.
Za sada se može reći da postoji razlog za dalje proučavanje veze između teških metala, pažnje i neuropsihološkog razvoja. Istovremeno, rezultate treba tumačiti oprezno i bez stvaranja dodatnog straha među roditeljima.
