Dete koje je ranije rado odlazilo na trening počinje da izbegava svaki odlazak. Sve češće se povlači, teško se koncentriše ili burno reaguje na sitnice. Takve promene mogu imati različite uzroke, ali ih ne treba automatski pripisivati pubertetu ili neposlušnosti.
Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje, NIMH, među mogućim znacima depresije kod adolescenata navodi i razdražljivost, ljutnju, povlačenje iz društva i gubitak interesovanja za ranije omiljene aktivnosti. Depresija zato ne mora da izgleda kao neprekidna tuga.
Važna je promena u odnosu na ranije ponašanje
Jedan loš dan, svađa ili slabija ocena nisu dovoljni za zaključak da dete ima depresiju. Važno je posmatrati šta se promenilo, koliko dugo traje i kako utiče na svakodnevicu.
Prema preporukama NIMH-a, stručnu procenu treba potražiti kada emocionalne teškoće ili promene ponašanja traju nedeljama ili mesecima i otežavaju život kod kuće, u školi ili među prijateljima. Ako su promene ozbiljne ili je bezbednost deteta ugrožena, pomoć treba tražiti odmah.
Znaci koje odrasli mogu da primete
Britanska Nacionalna zdravstvena služba, NHS, navodi da se kod dece sa depresijom mogu javiti:
- Dugotrajna tuga ili česta razdražljivost.
- Gubitak interesovanja za stvari u kojima su ranije uživala.
- Umor i nedostatak energije.
- Nesanica ili spavanje duže nego obično.
- Promene apetita.
- Teškoće sa koncentracijom.
- Povlačenje iz odnosa sa porodicom i prijateljima.
- Osećaj bezvrednosti ili izražene krivice.
Neka deca imaju i glavobolje ili bolove u stomaku. Takve tegobe zaslužuju pregled, bez unapred donetog zaključka da su „na nervnoj bazi“. Nijedan pojedinačni simptom sam po sebi ne potvrđuje depresiju.
Razgovor bez prebacivanja i umanjivanja problema
Razgovor je lakše započeti konkretnim zapažanjem: „Primećujem da ti poslednjih nedelja teško pada škola i da se manje viđaš sa društvom. Kako se osećaš?“
NHS savetuje roditeljima da teškoće deteta shvate ozbiljno, čak i kada njima problem deluje mali. Ako dete ne želi odmah da razgovara, treba mu staviti do znanja da podrška ostaje dostupna. Nekada će se lakše poveriti drugom članu porodice ili osobi od poverenja u školi.
Gde počinje stručna pomoć
Pedijatar može da bude prvi sagovornik kada roditelj primeti zabrinjavajuće promene. U zavisnosti od procene, dete se upućuje stručnjaku za mentalno zdravlje dece i mladih.
NIMH navodi da se depresija kod adolescenata može lečiti psihoterapijom, lekovima ili njihovom kombinacijom. Izbor zavisi od stručne procene, a terapiju lekovima određuje i prati lekar. Redovan san, kretanje i podrška porodice mogu pomoći, ali ne zamenjuju potrebno lečenje.
Kada ne treba čekati
Izjave da dete ne želi da živi, samopovređivanje ili razgovor o samoubistvu zahtevaju ozbiljnu i hitnu procenu. Takve poruke ne treba odbacivati kao dramatizovanje.
Ako postoji neposredna opasnost da dete povredi sebe, ne ostavljajte ga samo i odmah potražite hitnu medicinsku pomoć. Za traženje pomoći nije potrebno da roditelj prethodno bude siguran u dijagnozu.
