Roditeljsko ohrabrenje u najranijem detinjstvu moglo bi da ima značaj koji seže daleko izvan trenutka u kojem je izgovoreno. Istraživači su utvrdili da su deca čiji su roditelji pokazivali više topline i podrške kasnije imala izraženije moždane reakcije na nagradu.
Tim koji je predvodila psihološkinja Kejlin Hil sa Univerziteta Notr Dam pratio je povezanost ranih roditeljskih postupaka i razvoja reakcija na nagrađivanje. Rad je objavljen u časopisu „Communications Psychology“.
Od posmatranja igre do merenja moždane aktivnosti
Istraživanje je počelo posmatranjem roditelja i njihove trogodišnje dece u laboratorijskim uslovima. Beleženi su toplina, podrška i ohrabrivanje, ali i grubo ponašanje i preterano uplitanje u detetove aktivnosti.
Kada su deca imala devet, 12, 15 i 18 godina, istraživači su pomoću elektroencefalografije, odnosno EEG-a, merili njihovu moždanu aktivnost tokom igre pogađanja sa novčanim dobicima i gubicima.
Kod učesnika koji su u ranom detinjstvu doživljavali više pozitivnih i manje negativnih roditeljskih postupaka zabeležen je snažniji odgovor mozga na nagradu tokom kasnijeg odrastanja.
Šta rezultati zapravo govore
Snažnija reakcija na dobitak u igri ne znači automatski da je neko srećniji u svakodnevnom životu. Istraživači su merili određeni električni signal povezan sa obradom nagrade, a ne ukupno zadovoljstvo životom.
Nalazi pokazuju povezanost, ali ne dokazuju da je roditeljsko ponašanje izazvalo uočene razlike. Takođe, iz njih se ne može zaključiti da manjak ohrabrenja u ranom detinjstvu unapred određuje nečiju budućnost.
Podrška se vidi u svakodnevnim situacijama
Za roditelje, ova tema ima vrlo praktičnu stranu: kako reaguju kada dete pogreši, odustane ili se uznemiri zbog nečega što ne uspeva da uradi.
Ohrabrenje može da bude prepoznavanje uloženog truda, strpljivo slušanje ili pomoć koja detetu ostavlja prostor da samo pokuša ponovo. Postavljanje granica može da ide zajedno sa uvažavanjem osećanja i objašnjenjem zašto neko ponašanje nije prihvatljivo.
Ipak, nijedan vaspitni postupak ne garantuje buduću sreću. Rezultati ovog istraživanja daju razlog više da se pažnja posveti malim, ponovljenim trenucima podrške, bez očekivanja da roditelji u svakom trenutku moraju da reaguju savršeno.
