Vitamin D pomaže organizmu da apsorbuje kalcijum i važan je za zdravlje kostiju, rad mišića i normalno funkcionisanje imunološkog sistema.
Dugotrajan, izražen nedostatak može dovesti do osteomalacije, poremećaja kod kojeg kosti postaju slabe zbog nedovoljne mineralizacije.
Ipak, lista simptoma nije dovoljna za dijagnozu. Evo šta se zna o tri tegobe koje se često povezuju sa vitaminom D.
1. Umor koji se uporno vraća
Ako vam ni posle odmora ne polazi za rukom da povratite energiju, uzrok vredi proveriti. Nedostatak vitamina D jeste jedna od mogućnosti, ali sam osećaj iscrpljenosti ne otkriva da li je upravo on problem.
U manjem kontrolisanom istraživanju sa 120 odraslih koji su imali umor i potvrđen nedostatak vitamina D, nadoknada ovog vitamina ublažila je umor više nego placebo. To je, međutim, nalaz za određenu grupu ispitanika, a ne dokaz da će suplement pomoći svakome ko se oseća iscrpljeno.
Umor zato ne treba automatski rešavati kupovinom vitamina. Ako traje, lekar procenjuje moguće uzroke i potrebne analize.
2. Bolovi u kostima i slabost mišića
Ovo je neposrednije povezano sa izraženim nedostatkom vitamina D nego umor ili neraspoloženje.
Kod osteomalacije mogu se javiti bolovi u leđima, rebrima, karlici ili nogama. Slabost mišića ponekad se prvo primeti u običnim situacijama: teže ustajete sa stolice, sporije se penjete uz stepenice ili se pri hodanju brže zamarate.
Britanski NHS navodi upravo ove tegobe među mogućim simptomima osteomalacije. Mogu se pojaviti i prelomi posle manje povrede.
To ne znači da svaki bol u leđima ukazuje na manjak vitamina D. Uporan bol ili slabost koji otežavaju svakodnevne aktivnosti razlog su za pregled, umesto nagađanja o uzroku.
3. Potištenost i gubitak volje – povezanost koja nije dijagnoza
Nizak nivo vitamina D u pojedinim istraživanjima povezan je sa depresivnim simptomima. Ali iz te povezanosti ne sledi da je manjak vitamina uzrok neraspoloženja.
Američki Nacionalni instituti za zdravlje (NIH) navode da klinička ispitivanja nisu pokazala da suplementi vitamina D pouzdano sprečavaju depresiju ili leče njene simptome. Zato potištenost nije pouzdan znak nedostatka ovog vitamina, a suplement nije zamena za lečenje depresije.
Ako gubitak interesovanja, tuga ili bezvoljnost traju i remete svakodnevni život, potrebno je potražiti stručnu pomoć, bez čekanja da ih vitamini sami otklone.
Kako se proverava nivo vitamina D
Za procenu se najčešće koristi analiza 25-hidroksivitamina D, odnosno 25(OH)D, u krvi. Potrebu za testiranjem lekar određuje na osnovu tegoba, zdravstvenog stanja i faktora rizika.
Posebnu pažnju mogu zahtevati osobe sa poremećajima apsorpcije, određenim bolestima jetre ili bubrega, kao i one koje su imale operaciju smanjenja želuca.
Rutinsko testiranje svih zdravih odraslih osoba nije preporučeno, navodi Endokrinološko društvo u smernicama iz 2024. godine. Ova preporuka ne odnosi se na ljude kod kojih već postoji medicinski razlog za proveru.
Veća doza ne znači bolji efekat
Vitamin D može biti štetan kada se suplementima unosi previše. Prekomeran unos može povećati nivo kalcijuma u krvi i izazvati mučninu, pojačanu žeđ, učestalo mokrenje i oštećenje bubrega.
Zato uporne tegobe treba proveriti, a visoke doze ne uzimati na svoju ruku. Cilj je pronaći uzrok problema i, ako nedostatak postoji, odrediti odgovarajuću nadoknadu.
