Prim. dr Jelisaveta Kunosić, neuroimunolog, pulmolog i internista, dr sci. Marina Luketina Šunjka, doktor medicinskih nauka i nutricionista, i dr Vladimir Sinicki, specijalista radiologije, ukazali su na greške koje ljudi često prave u pokušaju da sačuvaju zdravlje.
Jedna od ključnih poruka razgovora jeste da dobar imunitet ne znači nužno snažniji imuni odgovor, već njegovu pravilnu regulaciju.
Zašto jači imunitet nije uvek bolji?
Prim. dr Jelisaveta Kunosić objasnila je da preterana aktivnost imunog sistema takođe može predstavljati zdravstveni problem, posebno kada organizam počne da reaguje protiv sopstvenih tkiva.
„Znači, postoji i to da je pojačan imunitet, pa ne valja. Ne valja ni to“, istakla je doktorka, govoreći o autoimunim poremećajima.
Naglasila je da zdravlje ne zavisi samo od lekova i suplemenata, već i od sna, raspoloženja, fizičke aktivnosti i svakodnevnih navika.
„Mnogo je važno da si stabilan, da si srećan, da si pod sunčevim zracima bar 20 minuta dnevno, da lepo spavaš“, poručila je dr Kunosić.
Posebno je upozorila na hronični stres, koji je postao gotovo neizostavan deo savremenog života.
„Mi konstantno imamo stres i stalno smo nezadovoljni. Jer stalno nešto želimo što u tom momentu ne možemo da dobijemo“, objasnila je.
Vitamin D: Više ne znači i bolje
Iako vitamin D ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma, njegovo nekontrolisano uzimanje može biti štetno.
Dr Vladimir Sinicki upozorio je da pojedini ljudi godinama koriste suplemente bez provere da li su im zaista potrebni.
„Nećete uzimati bez kontrole, beskonačno, godinama, kao kada je bila korona pre pet godina, uzimati suplementaciju“, naglasio je.
Prekomeran unos vitamina D može dovesti do povećanja koncentracije kalcijuma u krvi, a u težim slučajevima i do oštećenja bubrega. Zato je važno da se doza i potreba za suplementacijom određuju prema individualnom zdravstvenom stanju i preporuci lekara.
Proteini su postali trend, ali koliko nam je zaista potrebno?
Dr sci. Marina Luketina Šunjka skrenula je pažnju na sve popularnije proteinske napitke, dodatke ishrani i proizvode obogaćene proteinima.
„Ako vi unesete više nego što vam treba proteina, telo nema šanse to da skladišti. To je poenta priče. A vi ne znate kad ste u višku“, objasnila je nutricionistkinja.
Kako je navela, problem nastaje kada ljudi bez jasnog razloga povećavaju unos proteina, ne računajući koliko ih već dobijaju iz svakodnevnih obroka.
„Ne kažem da ćemo se mi zbog toga razboleti, da će nešto faliti našim bubrezima“, dodala je.
Potrebe za proteinima razlikuju se u zavisnosti od telesne mase, fizičke aktivnosti, godina i zdravstvenog stanja. Veći unos nije automatski štetan za zdrave osobe, ali nije ni neophodan svakome.
Stres može da pokvari i najzdraviji obrok
Nutricionistkinja je ukazala na vezu između psihičkog opterećenja i funkcionisanja sistema za varenje.
„Mi možemo savršeno pojesti neverovatno dobru, kvalitetnu domaću hranu, ali biti u stresu i ne dozvoliti dobar proces varenja, dobru apsorpciju i hranjenje čitavog sistema“, upozorila je.
Objasnila je da ljudi često jedu u žurbi, preskaču obroke i zanemaruju umor, pokušavajući da ispune poslovne i porodične obaveze.
Takve navike, uz dugotrajan stres, mogu doprineti osećaju nadutosti, nelagodnosti i drugim digestivnim tegobama.
Gastritis, kafa na prazan stomak i zablude o glutenu
Dr Sinicki istakao je da se u svojoj praksi često susreće sa pacijentima koji imaju želudačne tegobe.
„Gastritis je jako čest. To je maltene bolest koju ima 80 odsto ljudi koji dođu kod mene na pregled. Ne računam decu“, rekao je, naglašavajući da je reč o njegovom iskustvu sa pacijentima.
Među faktorima koji mogu doprineti tegobama pomenuo je stres, alkohol, nepravilnu ishranu i ispijanje kafe na prazan stomak.
U emisiji je otvoreno i pitanje glutena, koji mnogi danas izbacuju iz ishrane bez prethodne dijagnoze.
Međutim, gluten nije štetan za svakoga. Njegovo izbegavanje medicinski je neophodno kod celijakije, dok se kod drugih oblika preosetljivosti preporuke određuju nakon odgovarajuće procene.
Kvantna medicina i paraziti: Šta je važno znati?
Dr Sinicki govorio je i o biorezonantnim i termovizijskim uređajima, kojima se, prema njegovom pristupu, mogu uočavati određene promene u organizmu.
„Naš organizam konstantno ima potrebu da se obnovi ili da se oporavi“, naveo je.
Ipak, tvrdnje o dijagnostičkim mogućnostima biorezonance nisu potkrepljene pouzdanim kliničkim dokazima. Takve metode ne mogu zameniti laboratorijske analize i standardne medicinske preglede.
Sagovornici su se osvrnuli i na parazitske infekcije, koje se mogu preneti kontaminiranom hranom, vodom ili drugim putevima, zavisno od vrste parazita.
„Bezbroj načina postoji da mi dođemo do bilo koje grupe mikroorganizama“, rekla je dr Marina Luketina Šunjka, ističući značaj higijene i pravilne pripreme hrane.
Ona je posebno naglasila važnost raznovrsne ishrane i brige o crevnom mikrobiomu, uključujući i upotrebu fermentisanih namirnica.
Preventivno uzimanje lekova protiv parazita nije opšta preporuka za sve. Takva terapija primenjuje se prema medicinskoj indikaciji ili u okviru posebno definisanih javnozdravstvenih programa.
Šta zaista čuva zdravlje?
Uprkos različitim temama, sagovornici su se složili oko značaja svakodnevnih navika i odgovornog odnosa prema zdravlju.
„Osnovno što se tiče imuniteta je dobar san, adekvatna ishrana“, istakla je dr Kunosić.
Zaključak razgovora jeste da nijedan vitamin, proteinski napitak ili dodatak ishrani ne može zameniti kvalitetan san, raznovrsnu ishranu, redovno kretanje i odgovarajuću zdravstvenu kontrolu.
