Pred početak jeseni, promene u svakodnevnom ritmu mogu da se odraze i na san, energiju i raspoloženje. Dani su sve kraći, manje je prirodnog svetla, a promena temperature i uobičajenih navika kod nekih ljudi može da donese umor, pospanost ili manjak energije.
Manje dnevne svetlosti može uticati na san
Jedan od razloga zbog kojih promena sezone može da utiče na san jeste količina dnevne svetlosti kojoj smo izloženi. Svetlost utiče na naš biološki sat i na stvaranje melatonina, hormona koji ima važnu ulogu u regulisanju sna.
Kada je manje dnevnog svetla, organizam može drugačije da reguliše ciklus budnosti i spavanja. Zato neki ljudi tokom jeseni primećuju da im se ranije spava ili da im je ujutru potrebno više vremena da se razbude.
Manje kretanja, manje energije
Promena vremena često menja i naše navike. Kada su dani kraći i temperature niže, lakše je odložiti šetnju, trening ili druge aktivnosti na otvorenom. Više vremena provedenog u zatvorenom prostoru može dodatno promeniti dnevni ritam.
Redovno kretanje ipak ne bi trebalo potpuno izostaviti. Čak i svakodnevna šetnja može biti korisna, posebno ako se kombinuje sa boravkom na dnevnom svetlu.
Kada je promena raspoloženja više od prolaznog umora?
Kod nekih ljudi promena sezone može biti praćena manjkom motivacije, padom raspoloženja, većom potrebom za snom ili problemima sa koncentracijom. Takve promene mogu biti prolazne, ali nije ih dobro automatski pripisati vremenu ili dolasku jeseni.
Ako se tegobe ponavljaju, traju duže vreme i počnu da utiču na posao, školu, odnose sa drugima ili svakodnevno funkcionisanje, važno je razgovarati sa lekarom ili drugim stručnjakom.
Prilagođavanje novom godišnjem dobu ne mora da znači velike promene. Stabilan raspored spavanja, svakodnevno kretanje, dovoljno dnevnog svetla i redovne aktivnosti mogu pomoći da prelazak na kraće dane bude lakši.
