Hrane se različitim sitnim organizmima i organskim materijama, dok su istovremeno omiljena hrana brojnim ribama, pticama i drugim morskim životinjama. Zbog toga su važna karika između sitnih organizama i većih predatora.
Jedna od zanimljivosti je to što nisu svi škampi isti. Postoje hiljade vrsta, različitih veličina, boja i načina života. Neke vrste žive u plitkim priobalnim vodama, druge na velikim dubinama, dok pojedine mogu da prežive u veoma specifičnim uslovima. Poznate su čak i vrste koje žive u blizini hidrotermalnih izvora na dnu okeana, gde vladaju visoke temperature i potpuni mrak.
Zanimljiv način komunikacije i sonoluminiscencija
Škampi imaju i fascinantan način komunikacije i odbrane. Neke vrste, poput takozvanih pištolj-škampa, mogu svojim specijalizovanim kleštima da proizvedu toliko snažan udarni talas da nastaje mali mehurić koji se naglo urušava. Taj proces stvara veoma snažan zvučni impuls i kratkotrajan bljesak svetlosti – pojavu poznatu kao sonoluminiscencija.
Škampi na našem tanjiru
Škampi su danas popularni i u našoj ishrani i mogu se pripremati na bezbroj načina – od jednostavnog prženja na maslinovom ulju i belom luku do rižota, testenina, salata i supa. Njihovo meso je nežno, blagog ukusa i brzo se priprema, zbog čega su čest izbor kada se želi ukusan obrok bez mnogo komplikovanja.
U ishrani su zanimljivi i zbog svog nutritivnog sastava. Škampi su dobar izvor proteina, a sadrže relativno malo kalorija. Bogati su i vitaminom B12, selenom i jodom, dok sadrže i omega-3 masne kiseline. Istovremeno, imaju relativno malo masti, pa se često uklapaju u raznovrsne i uravnotežene obroke.
Kod pripreme je važno ne prekuvati ih – kada su gotovi, meso postaje čvrsto i poprima karakterističnu ljubičastu boju. Mogu se peći na roštilju, dinstati, kuvati ili pripremati u rerni, a odlično se slažu sa belim lukom, limunom, peršunom, maslinovim uljem i testeninom.
Ipak, kod kupovine treba obratiti pažnju na poreklo i način uzgoja, jer se škampi love i uzgajaju širom sveta.
