Na Kopaoniku je do sada evidentirano čak 780 vrsta gljiva, a istraživanja njihovog sveta traju već sedam godina.
„Gljive su jedno posebno carstvo bez kog ne bi bilo sigurnog života na planeti Zemlji“, kaže Zoran Jelenković iz Gljivarskog udruženja „Kopaonik“ iz Raške, koji učestvuje u njihovom proučavanju i popisu.
Svako stanište ima svoje gljive
Raznovrsnost staništa jedan je od razloga zbog kojih je svet gljiva na Kopaoniku toliko bogat. Različite vrste mogu se pronaći u tresavama, ali i u bukovim šumama, gde su vezane za specifične uslove i biljne zajednice.
Upravo zbog toga cilj gljivara nije samo da se vrste evidentiraju, već i da se njihova uloga približi posetiocima i promoviše odgovoran odnos prema prirodi.
Staza koja posetiocima otkriva svet gljiva
Na Kopaoniku se trenutno rekonstruiše i gljivarska staza koja je bila u funkciji deset godina. Duga je oko dva kilometra i počinje ispred hotela „Rtanj“, a nakon uređenja na njenom kraju biće otvoren mali vizitorski centar sa suvenirnicom.
U centru će biti izloženi modeli tridesetak najčešćih vrsta gljiva sa Kopaonika, kako bi se posetioci kroz ovaj sadržaj upoznali sa bogatstvom gljivarskog sveta i njegovim značajem za planinski ekosistem.
Gljive se sve više proučavaju i zbog svojih nutritivnih i potencijalnih lekovitih svojstava. Sadrže proteine i druge korisne sastojke, pa se u savremenim istraživanjima sve češće govori o njihovom značaju za budućnost ishrane i medicine.
Ipak, bogatstvo gljiva nosi i jednu važnu obavezu – njihovo pravilno raspoznavanje. Najveći broj evidentiranih vrsta na Kopaoniku nije jestiv, dok među vrstama koje se mogu pronaći postoje i one koje su veoma opasne. Prema rečima Zorana Jelenkovića, na ovom području može se sresti i sedam do osam smrtno otrovnih vrsta.
Za gljivare sa Kopaonika zato je očuvanje prirode mnogo više od brige o jednoj vrsti – čuvanjem gljiva čuva se i ravnoteža čitavog ekosistema kojem pripadaju.
