Količina nekog minerala koja nam je svakodnevno potrebna ne govori mnogo o njegovom značaju. Jod je dobar primer: potrebe za njim mere se mikrogramima, a njegova osnovna uloga povezana je sa stvaranjem hormona štitne žlezde.
Ti hormoni pomažu u regulisanju načina na koji telo koristi energiju, a posebno su važni tokom rasta i razvoja.
Koje namirnice obezbeđuju jod?
Morska riba, morski plodovi, mleko, mlečni proizvodi i jaja spadaju među izvore ovog minerala. Raznovrstan jelovnik zato mnogim ljudima omogućava da zadovolje potrebe bez dodataka ishrani.
Više pažnje potrebno je osobama koje ne jedu ribu, jaja i mlečne proizvode. Kod biljne ishrane korisno je proveriti deklaracije: pojedini biljni napici obogaćeni su jodom, ali to ne važi za svaki proizvod.
Izvor može biti i jodirana so. Međutim, morska ili himalajska so nisu automatski i jodirane, pa podatak treba potražiti na pakovanju.
Zašto su potrebe veće u trudnoći?
Dovoljan unos joda posebno je značajan u trudnoći i tokom dojenja, jer hormoni štitne žlezde učestvuju u razvoju mozga i kostiju deteta.
Prema američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, preporučeni dnevni unos za odrasle iznosi 150 mikrograma, u trudnoći 220, a tokom dojenja 290 mikrograma. To su ukupne količine iz hrane i eventualnih suplemenata, a ne preporučene doze dodataka ishrani.
Više joda ne znači i veću korist
Uzimanje joda na svoju ruku nije pouzdan način da se poboljša zdravlje. Dugotrajan unos visokih doza može da promeni rad štitne žlezde, zbog čega o potrebi za suplementima treba razgovarati sa zdravstvenim stručnjakom.
Za svakodnevnu ishranu najkorisnije je proveriti koje izvore joda već imamo na jelovniku. Ako su čitave grupe namirnica isključene, stručni savet može pomoći da se unos prilagodi potrebama, bez nepotrebnog posezanja za preparatima.
